Милорад Б. Булатовић је рођен 10. фебруара 1920. године у Требаљеву код Колашина Његови родитељи - Бошко Тиодоров Булатовић и Јелица, рођена Фуштић, из Поља Колашинских, одгајили су га у духу поштења и храбрости.
Основну школу је завршио у родном мјесту, а три разреда гимназије у Колашину.
Одрастао је омиљен код својих другова и код старијих, и као дјечак, и као младић, иначе јединац у породици. Читавог живота друговао је са књигом и она је била његов стални пратилац. Образован и талентован, још од младићких дана писао је пјесме и дивно пјевао уз гусле.
Оженио се 1950. године, Јелком Перовић, кћерком Радојице и Станије. Родили су, подигли и школовали четворо дјеце: Дарку, Дарка, Војку и Марину. Као гледан и угледан домаћин, саградио је с породицом велику кућу и примјерно обрађивао своје имање.
Службовао је као секретар Мјесног, а потом Општинског народноослободилачког одбора, те у Планској комисији Среског одбора у Колашину, и, на крају, у Општини, у Имовинско-правној служби. Његов рад био је веома цијењен.
Посљедње године живота провео је као пензионер, радећи и даље на свом имању и пишући о догађајима из Другог свјетског рата и послијератног периода. Трагао је, како је говорио, за истином. Објавио је рукопис о Колашинском четничком затвору на Брези, у виду фељтона у Вечерњим новостима, у више од двадесет наставака. Написао је, на више од хиљаду страна, трилогију о ратним и поратним догађајима у колашинском крају и о Голом отоку, која је остала у рукопису, те обимну поему о истим догађајима.
Крајем тридесетих и почетком четрдесетих година, припадао је напредном омладинском покрету.
Учесник је Народноослободилачке борбе, од првог дана Устанка.
У КПЈ примљен је 1940., а искључен крајем 1941. године, због неслагања са ликвидацијом неколико својих суграђана (Тада је Ћелија расформирана). Поново је, 1943. године, примљен у КПЈ (након изласка из Барског италијанског логора). Био је секретар Партијске ћелије у Среском одбору у Колашину.
У прољеће, 1949. године, искључен је из Партије, као присталица Резолуције ИБ-а.
Трећи пут је примљен у КПЈ(СКЈ) 1960. године.
Од краја јуна, 1942. до краја априла, 1943. године, био је у Колашинском затвору, а потом у Барском логору, до краја септембра исте године.
Од краја априла 1949. г., до краја 1950., био је, као присталица ИБ-а, у затворима, и на Голом отоку.
Биран је за предсједника Општинског одбора Савеза бораца НОР-а Колашин. Био је предсједник Одбора Голооточана у Колашину.
Био је веома цијењен од сабораца и сапатника.
Још од младићких дана, показивао је своју дарови- тост у говорништву и пјевању уз гусле.
1937.године, поводом погибије Мијата Машковића у антифашистичком рату у Шпанији, саставио је гусларску пјесму, коју је отпјевао на помену, одржаном у Мијатовом родном мјесту у Плани. Та пјесма је, у књизи ”Мијат и Мојсије”, уз мање дораде, објављена као народна, под насловом ”Борио се за народна права”, (стр. 213.-216.).
Активно је учествовао, непосредно, и као организатор, у електрификацији села, као и у другим акцијама и активностима које се тичу заједничког добра.
Пажљиво је формирао ставове о људима и догађајима, спреман да чује мишљења саговорника. Или, како написа др Божо Вуковић у једној посвети: “...Милорад Б. Булатовић - комуниста, затвореник, најистинитији истражитељ колашинских убистава”.
Волио је лов, риболов и пчеларство.
Ријечју, био је угледан, врло цијењен и поштован, и у свом крају, и код сабораца, сапатника, познаника, и код грађана уопште.
Умро је 11. новембра, 2005. године и сахрањен је у Ровачком Требаљеву.
