Милета Радановић рођен је крајем 1944. године у селу Мештревцу, општина Фоча, Република Српска, као седмо дијете у породици Стевана и Јеле, рођене Бодирога. Са њима су тада у заједници живјели: дјед Раде, баба Мара, тетке и стриц.
Милета је одрастао чувајући стоку са вршњацима уз играње клиса, дићање и бацање камена с рамена. Завршио је четири разреда основне школе у родном Мештревцу, а осмогодишњу у Фочи. Учитељску школу је, такође, завршио у Фочи. Био је међу најбољим ђацима. Учитељовао је једну годину у Веленићима код Челебића, а онда редовно уписује групу предмета хемија - биологија на Педагошкој академији у Сарајеву. Дипломирао је 1970. године и исте године запослио се у Беричу, општина Горажде. Ту је радио 22 године, све до избијања рата. Од 1980. године био је директор школе, а након интегрисања са школом у Витковићима код Горажда, остаје руководилац школе у Беричу осам година, односно све до избијања рата.
Оженио се исте године након запослења. Супруга Војиславка је родом из сусједног села Бобова, општина Пљевља. Војиславка и Милета имају четворо дјеце.
Године 1971. рођена је Наташа. Удата је. Има сина Милоша и кћи Милу.
Године 1974. рођена је Власта. Она је у Шведској са мужем Николом и синовима Иваном, Александром и Мартином.
Син Властимир је рођен 1979. године. Одслужио је војску и живи и ради у Шведској. Није се још оженио.
Најмлађа кћи Вера је позната медијска личност. Рођена је 1981. године. Живи од Фоче до: Београда, Сарајева, Загреба, Скопља, Подгорице, Будве, Рима, Милана, Беча, Малмеа, Чикага, Лос Анђелеса, Дубаиа, Кипра и... Бави се манекенством. Успјешан је фотомодел. Била је мис тинејџер Републике Српске, дијаспоре и Балкана. Успут студира у Новом Саду. Веома је отмена и пословна. „Разбила” је давно фаму страха и треме јер је најмлађа па је морала да обавља послове које су јој наређивали брат, сестре и родитељи.
Милета је у Беричу обављао све послове у школи од учитеља до директора. У Мјесној заједници је био: предсједник скупштине мјесне заједнице, предсједник ССРН-а, мировног вијећа, судија поротник и др. Добио је сребрну значку и плакету, велики број захвалница, диплома и пехара.
Гуслама се почео бавити случајно када је имао непуне четири године. Кажу да је дјед Раде пјевао уз гусле, али га Милета није запамтио. „Старији брат Милан једну вече донесе гусле и тако почесмо - прича Милета. - И Милан добро пјева, скоро као ја, али неће, хоће да се моли. Није стидан, него, ето... Када сам учитељовао у Веленићима тамо је било доста гуслара. Предњачио је мој рођак Милован Топаловић. Причали су ми да су тада добро пјевали уз гусле у Мештревцу Неђељко Фундуп и његов син Војислав, али ја их тада нисам имао прилике да слушам. Војислава сам слушао тек 2003. године. Пјевали смо заједно. Велика је то разлика. Од гуслара у Веленићима сам и тада био за класу бољи.
Одласком на академију у Сарајево уписао сам се у гусларско друштво „Филип Вишњић”. Одмах сам почео наступати са гусларима: Спасојем Антуновићем, Велимиром Тодоровићем, Миланом Паприцом, Јованом Вукичевићем и др. Форсирали су ме. Често сам наступао и добро напредовао.
Највише сам напредовао у Беричу, јер ме супруга подстицала. Морао сам узети гусле и пјевати скоро сваки дан. Критике су биле: отварај уста више, јасније изговарај, шта си се стискб, погледај му треме и... Тако 1975. године долази и прва плоча коју је издао „Дискотон” Сарајево. Плоча је свакако задовољила и ето друге коју је издао 1978. године „Дискос” Александровац - Жупа. На тој плочи су двије пјесме - „Крновске легенде III” и „Рапорт с Мојковачке битке”. 1988. године „Дискос” издаје касету „Збогом, сестро”, а текст је написао Радован Шаин из Челебића.”
Скоро свака кућа на подручју Горажда је имала моју плочу или касету. Многи почињу седамдесетих година учити пјевати уз гусле и успијевају. „Кад може Милета, што не могу и ја!” Тако се у Горажду оснива гусларско друштво „26. јануар”, чији је предсједник био, свакако, Милета Радановић, а секретар Радомир Андрић, сада познати гуслар. Друштво је добило име по датуму ослобођења Горажда. Тога дана је под командом народног хероја Обрада Цицмила, у Другом свјетском рату, ослобођено Горажде. Друштво је окупљало тридесетак гуслара и чланова. Гуслари овог друштва су наступали у свим већим мјестима општина: Горажда, Фоче, Чајнича, Рудог, Вишеграда, Рогатице и шире. Такође су узели учешћа на републичким и савезним фестивалима. Друштво је имало запажен успјех. Неколико његових чланова је снимило плоче или касете, као: Спасоје Антуновић, Радомир Андрић, Захид Мршо, Ђоко Тановић и др.
Долази несрећни рат. Милета се сели са породицом у општину Фоча. Многобројна родбина је притекла у помоћ, а предњачила је породица брата Милана. Године 1993. упућују га у родни крај Челебиће за директора Основне школе „Бранко Гаговић” гдје и данас ради, а викендом долази породици у Фочу. Након интегрисања у основну школу „Веселин Маслеша” из Фоче, остаје руководилац школе у Челебићима и предаје биологију и хемију.
Опоравио се од ратне збиље и збивања и прихва тио гусле, па снимио касету у јулу 2000. године. Касету је издао „Дискос”. На касети је шест пјесама. Пет пјесама је написао Радован Бећировић - Требјешки, а шесту пјесму „Свети Сава” написао је лично Милета. Каже да су њега највише утицали да остави дуван и прихвати гусле Миодраг и Петар Сарић и директор школе Жарко Вуковић. Године 2003. излази његова пета касета коју издаје, такође „Дискос”.
Ево шта о томе каже његова кћерка Вера у „Екстра Магазину". Већ смо рекли да је Вера позната манекенка и модна креаторка. Њене фотографије и интервјуи изашли су до сада у око четрдесетак листова. Цитирамо: „Мама је домаћица пошто нас има четворо дјеце. Ја сам најмлађа. Имам двије сестре и брата. Тата је просвјетни радник - предаје биологију и хемију. Свира на двојнице и пјева уз гусле. Прије рата је снимио двије плоче и касету, а послије рата још двије касете. На петој касети су двије пјесме из овог, отаџбинског, рата које је он и написао.”
У прољеће 2007. године снимио је и компакт диск и каже да ће ту да стави тачку. На том CD-u је снимљено свирање на двојницама и, свакако, пјевање уз гусле.
Милетин син Властимир живи у Шведској. Кад годишње дође кући одмах погледује гусле и вели: „Узмиде их, стари”. Милета се обично брани, да је уморан, или да није у форми и... али оправдања нема. „Е, ја прешао Европу да те чујем, а ти тако”. Гуслар слијеже раменима, узима гусле и пјесма почиње. „Често Вера и ја пјевамо са њим” - каже Властимир.
„О његовим активностима и успјесима - наставља Властимир - објављивале су новине: Вјесник у сриједу, Вечерње новине, Вечерње новости, Свијет, Свет, Ослобођење, Мале новине, Дечије новине, Екстра магазин и друге, као и радио станице: Сарајево, Романија, Горажде, Фоча, Ужице, Пљевља, Никшић, Подгорица, Интернет и ... Радио станице ових и других градова емитовале су и емитују његове плоче и касете. У томе, ја мислим, да ипак предњачи Радио Српско Сарајево” - констатује Властимир.
Како је раније речено, Милета пише и пјесме, углавном епске. Неке су његове пјесме објављене прије рата, а у књизи За крст часни и слободу златну (Илиџа, 1994) објављене су његове пјесме: „Напад на Републику Српску Крајину јануара '93” и „Подсјетимо нараштаје младе”, док је пјесма „Жал за Крајином” објављена у листу „ВИНС”.„На новој, акобогда, касети и CD-u - каже - наћи ће се мојих пет пјесама, и 22 нумере свирања на двојницама. ”
Раније је речено да Милета свира и двојнице. И на том пољу је постигао значајан успјех.
На Свесрпском сабору фрулаша на Палама, на Велику Госпојину, учествовао је пет пута гдје је троструки првак у изворном свирању, и то 2002, 2003, и 2006. године када је добио и титулу мајстора. Год. 2003. и 2004. свирао је ревијално на Тројчиндан код манастира Добрићево, код Билеће. Год. 2005. и 2006. на Тројчиндан код цркве Сопотница. Године 2003. био је гост „ФРА” Чачак. Године 2004. са својом групом „Просвјета” пјевао је и свирао код цркве у Ријеци код Челебића на Петровдан, на дан преношења мошти Свештеномученика Момчила Гргуревића Челебићког. Год. 2003. и 2004, са поменутом изворном групом, у пјевању и свирању на двојницама, учествује: на херцеговачко - романијском сијелу у хотелу „Бистрица” на Јахорини, у Фочи више пута, у Теслићу 2003, у Градској библиотеци у Источном Сарајеву 2004. године. У Кушићима код Ивањице свирао је 2006. године ревијално на Првим двојницама Србије; и ко зна гдје још и ко зна када још, што ће зависити свакако од више фактора, али Боже здравља!...
На двојницама приоритетно свира изворне, чобанске мелодије, десетак старих кола и око стотину изворних и изворних докомпонованих народних пјесама из Србије, Црне Горе и Републике Српске.
