„Глас Холмије“,
лани изашла четири броја у 2000 примјерака:
Добар глас далеко се чује!
„Глас Холмије“ лани је штампан у 2000 примјерака, односно изашла су четири броја. О овом часопису разговарамо са историчарем Гораном Киковићем, главним и одговорним уредником часописа “Глас Хопмије“ из Берана, који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна 2012. године, чији оснивач и издавач Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“, Беране.
Киковић је резимирајући вријеме и учинак овог часописа, истиче да је циљ његовог оснивања постигнут, што потврђују и многи познаваоци писане ријечи.
–У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да потисну традиционалне културне и историјске вриједности и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином српског народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око Српског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ одлучила је да покрене часопис „Глас Холмије“, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету. Од оснивања часописа изашло је 30 бројева, чијим посредтвом су наши бројни читаоци ширег региона обогаћени историјатом Васојевића и осталим дешавањима тог и околног простора. Познато је да се некада област око „свете“ васојевићке планине Ком, гдје живи највеће српско племе, називала Холмија, што нас је и опредијелило да наш часопис штампамо под тим именом. Учинили су то убијеђени да је управо Ком, тај див међу планинама, давао горштачку и интелектуалну снагу српском народу овога краја, потребну да би се опстало на овим просторима и одољело бројним ударима различитих завојевача, који су настојали да поробе поносно Васово племе и избришу га са мапе живих. Тим прије, јер је Холмији као држави, односно кнежевини ударио темеље и један од најобразованијих Васојевића кнез Никола Милошевић Васојевић, познат као Никола Конзул, кога је 30. маја 1844. године насилна смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело, каже Киковић.
Он додаје да редакција настоји да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроничари свога времена, одбрани српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на „светим водама“ Лима.
–Зато нам је важно шта мисле уважени читаоци које увијек позивамо на сарадњу, јер су они подржали наш подухват, како би заједнички одговорили постављеном задатку. Њихов суд и сугестије су нам главне одреднице, јер „глас народа је Божји глас“, кога треба уважавати, онако како су Васојевићи уважавали и у својим срцима носили аманет прадједовски, јер само у њему станује нада за неко боље сјутра. На путу до тог бољитка потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис, јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и у овим тешким вренемима тако нешто и подарио нудимо читаоцима „Глас Холмије“ или боље речено „Глас истине“, у нади да завријеђује пажњу и интересовање и шире читалачке публике, вели Киковић.
Глас Холмије, јесте подсјетник на прошла времена, али доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима српског народа. Он је истакао да часопис потире сваку сумњу у васојевићки сепаратизам, на шта би упућивало историјски предложак – идеја Николе Васојевића Милошевића да, на простору Васојевића, створи државу, коју је назвао Холмија, што би могло да значи: Брђанска земља, већ само хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби јер, према његовим ријечима, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина.
–У сваком случају, ово је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, која је већ за тридесет бројева допријенила да се за простор Васојевића више сазна и у овим временима поремећених вриједности, каже главни уредник часописа „Глас Холмије“.
Он наглашава и то да треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо, а да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално, да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору.
–Многи ствараоци ван граница Васојевићке области су подржали Глас Холмије, као израз могућности културних прилика, тако што га читају, сарађују са часописом, критикују, али и похвале – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, и уз општу подршку, надам се да је часопис са тридесет бројева и четири године постојања издигао се до оног нивоа кад ће поједини његови прилози бити и једна од ‘понуда на шведском столу’ културе која се ствара на српском језику, а ако нам се то деси, бићемо и једна од ‘понуда’ које прихвата културно човјечанство“, оцјењује Киковић и додаје да је велика зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција држи критеријума и правца којим се упутила и неће да подлегне осредњим вриједностима. Глас Холмије је часопис који је наше узвишење, брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области српске културе, истакао је главни и одговорни уредник Горан Киковић.
