Ђока Сојевић - Косовац, рођен је у Доњој Гуштерици код Приштине (Косово) 12. новембра 1920. године.
Прву поему „Косовски божур’’ испевао је на Газиместану, 28. јуна 1939. године, коју је објавио београдски часопис „Соко”.
Од тада па до данас штампано му је четрнаест књига поезије и прозе.
У напредни покрет као скојевац укључио се пре револуције.
Године 1941. као двадесетогодишњи младић ради активно на задацима НОП-а, а затим одлази у партизане, где је био рањаван у борби за ослобођење наше земље од крволочних фашиста.
Припадао је Првој македонско косовској НО ударној бригади, сада Петнаеста пролетерска.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године и многих других одликовања, од којих два ордена братства и јединства са сребрним и златним венцем.
Био је и остао на врло одговорним дужностима.
Сарађивао је у многим листовима, часописима и зборницима.
У рукопису има роман ,Плави цвет',. ,У ноћи цветају косовски божури’, .Соколови узлећу’ и још неколико књига прозе и поезије надахнуте југословенским патриотизмом и револуцијом.