Васојевићи

Репортажа о Васојевићима: Лубнице!

Село Лубнице са изгледом алувијалне равни, настало је од планинског наноса три ријечна водотока (Јеловице, Суводола и Гуњаре) које одатле као један настављају према Лиму под новим именом – Бистрица. О имену села круже двије верзије. Једну су заступали поп Богдан Лалевић и Иван Протић, “да су Лубнице, као планинско насеље у шумовитом крају, добиле име што су ти давнашњи становници гулили (дṕли) лŷб (кору) са смрче и са њом покривали куће, станове и помоћне зграде. Отуда, кажу, од ријечи лŷб село је добило име Лубнице, што значи: куће у селу подигнуте од дрвене грађе и покривене лубом“ . И Вук Караџић је записао да се кућа покривена лубом зове “лубњача“ >>>ОПШИРНИЈЕ<<<

Загорје беранска Калифорнија: Село мало, љепотом и слогом сазидано!

О Загорју до сада није написана цјеловита студија, али су о овом селу писали многи аутори. Један од скромних прилога о Загорју написао је историчар Горан Киковић у књизи “Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима – са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића“. Он о Загорју и настанку села цитира истраживаче Богдана Лалевића и Ивана Протића који у својој књизи о Васојевићима у Турској из 1903. пишу: ,,Одмах до Ржанице, на сјеверно-источној страни, а из-међу Крчева и Рашћа с једне, и Буковца и Главице с друге стране налази се село Загорје. Земљиште на коме је село, стешњено поменутим брдима, које су обрасла гором, откуда је, како се вели, име селу, те није равно него је облого. Село се протеже у дужине (и. – з.) за 20, а у ширину (с. – ј.) око 10 минута. >>>ОПШИРНИЈЕ<<<

Љепоте Полимља – Ивање!

‘‘Село Ивање je у долини Ивањске реке, измећу Крша који падају са Коритске висоравни, Градине и Кулинске косе. Доње стране које се спуштају благо у малу речну раван, плодне су и заклоњене од ветрова, па су према томе повољне за земљорадњу и воћарство. Међутим, горњи делови страна, изнад којих су шуме и утрине имају предност за сточарство. Извори избијају готово свуда, а речна вода покреће воденице поточаре, особито у јесен и пролеће. Све ово је било од утицаја да се овде рано развије знатно сеоско насеље“. >>>ОПШИРНИЈЕ<<<

Даспиће село код Берана је кроз вијекове увијек била “Српска Спарта
	Дапсиће последњих година многи зову ”Српска Спарта”, јер се тако у вријеме Петровића и Црна Гора звала. И црква у Дапсићу је добила име по првом српском просветитељу Светом Сави. >>>ОПШИРНИЈЕ<<<