Васојевићи

Зоран В. Лакушић

Зоран В. Лакушић је рођен у Подгорици. Основну школу завршио је у Лијевој Ријеци, a Средњу машинску техничку школу и Машински факултeт - смјер механизација у Подгорици. Радно је ангажован као професор у Средњој стручној школи „Иван Ускоковић” у Подгорици од 1991. године. Од 1994. до 2021. године у овој школи обављао је дужност предсједника Школског одбора у три мандата, а као члан Школског одбора у пет мандата. За вријеме студија био је члан највиших органа Факултета, Наставно - научног вијећа и Савјета факултета.
За успјешан васпитно - образовни рад, Министарство просвјете додијелило му је звање наставник - савјетник. Двоструки је добитник награде из Фонда за кавалитет и таленте, за 2018. и 2020. годину, коју додјељује Министарство просвјете најбољим професорима. Коаутор је стручних радова/истраживања, објављених у стручним часописима:
- „Дигитализација и технолошки развој у ауто индустрији, изазов за децентрализацију у изради програма образовања и обуке за одржавање и функционално коришћење моторних возила на хибридни и електрични погон у Црној Гори”, представљен на 10. Међународном симпозијуму - интер- дисциплинарности логистике и саобраћаја 2019. године;
- „Како се осјећају ученици за вријеме наставе”, објављен у часопису за педагошку теорију и праксу „Васпитање и образовање” 2020. године.
Коаутор је и реализатор програма за обуку наставникa „Елементи аутоматизације - функција управљања моторним возилом и примјена дијагностичких метода у утврђивању стања моторних возила”, у организацији Центра за стручно образовање, за период од 2017. до 2021. године.
Бројне генерације ученика памте га као угледног и омиљеног професора, а прије свега доброг човјека, сјајног пе- дагога, препознатљивог и мимо школе у којој ради. Личност је неоспорног ауторитета, благе природе и пуне племенитости, која зрачи топлином и добротом. Врло препознатљив и ути- цајан интелектуалац широких погледа и резона, који иду укорак са општеприхваћеним, људским и цивилизацијским погледима и стандардима живљења.
Као педагог и свестрана личност са високо развијеном етичко - васпитном основом, своју стручност и активност успјешно преноси и развија знања код својих ученика.
Политичку кaријеру је започео као члан Савeза комуниста Југославијe (СКЈ) 1977. године. Током студија био је прeдсјeдник Савеза социјалистичке омладине Машинског факултeта од 1982. до 1983. године и члан Координационог одбора ССО Унивeрзитeта у два мандата. Прво запослење му је било на дужности предсједника Савеза социјалистичке омладине Титограда у периоду од 1983. до 1985. године. Политичку каријеру наставио је након трансформисања Савеза комуниста Црне Горе у Демократској партији со- цијалиста Црне Горе (ДПС), у којој је од оснивања 1991. до 1997. године био члан Општинског одбора ДПС Подгорица. Са дијелом страначког руководства и чланства ДПС-а 1998. године формирао је нову странку - Социјалистичку народну партију Црне Горе (СНП), у којој је у периоду од 1998. до 2012. године био члан и високи функционер. Члан Главног одбора СНП Црне Горе, Извршног одбора Главног одбора СНП Црне Горе и Одбора Главног града СНП Подгорица. Обављао је и функцију потпредсједника Одбора Главног града СНП Подгорица од 2008. до 2012. године.
Од 2012. до 2014. године дјеловао је кроз посебан политички субјекат, који се током 2012. године одвојио од Социјалистичке народне партије Црне Горе, под називом "Група бирача - Милан Кнежевић". Члан је Предсједништва Демократске народне партије Црне Горе (ДНП), од оснивања странке новембра 2014. године. Учествовао је и у оснивању политичке коалиције Демократски фронт 2012. године. У више мандата, 24 године, обављао је функцију одборника у Скупштини Главног града - Подгорица у периоду од 1986. до 2020. године. Више пута предлаган је за посланика у Скупштини Црне Горе, a од партијских органа биран је за посланика.
Добитник је бројних награда и признања, за политички рад и ангажованост, између осталих, Општинска награда младих Подгорице „14. септембар”, признање ССО Машинског факултета и признање ССО Универзитета „Вељко Влаховић”.
Прогањан је због својих политичких увјерења и отворених критика режима. Вођен је против њега судско - политички процес у периоду од 2005. до 2008. године, због храбро изговорене јавне ријечи и критике система. Основни и Виши суд ослободили су га кривичне одговорности и оптужбе да је оклеветао градоначелника Подгорице Миомира Мугошу.
Својим друштвено - политичким радом, несумњиво је оби- љежио последње три деценије политичког живота у Подгорици и заслужио велико поштовање. Као одборник, исписао је историју модерног парламентаризма. Рушио је мит о недодирљивости вла- стодржаца. Био је и остао истински припадник промјена, борац за демократију и процесе који чине живот свих грађана бољим и срећнијим. Залаже се за праве историјске и традиционалне вриједности, које красе Његошеву Црну Гору.
Као члан у управним органима учествовао је у раду упра-вних одбора: Фонда за грађевинско земљиште, пословни простор и путеве - Подгорица (1991-1993), Југоинспекта (1995-1999) и Општеграђевинског предузећа ,,Горица” (1996-2000). Од 2000. године предсједник је Управног одбора Удружења Васојевића „Васо”.
Био је члан Савеза новинара Србије и Црне Горе, Савјета Издавачке куће „Комови“, Савјета Издавачке куће „Холмија“, Савјета Студентског културног центра „Студекс” и редакције студентског листа „Универзитетска ријеч”.
Приређивач је бројних књига, од којих се издваја књига „Развој школства у љеворечком крају”.
Препознат је као доброчинитељ, помогао је изградњу и обнову светиња, културно - историјских споменика, чиме је оставио траг и заслужио мјесто у памћењу будућих генерација.
За доброчинство учињено у изградњи Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, Васове цркве на Ножици, Цркве Лазарице на Буковој Пољани, Споменика на Буковој Пољани (подигнутог у славу знамените битке на Буковој Пољани - 1877. године), Споменика Вуку Караџићу на Лопатама, обнови манастира Хиландара и манастира на Косову и других вјерских објеката, историјских и културних споменика, добитник је низа награда и признања.
Добитник је бројних повеља у области културног стваралаштва: Издавачке куће „Комови“ и Издавачке куће „Холмија“, за изузетан допринос развоју културе и издаваштва; Културно-умјетничког друштва „Коло” из Берана, за допринос у очувању културног стваралаштва и фолкорног блага; Културног центра „Драгица Жарковић” из Косовске Митровице, за укупан допринос развоју сабора културног стваралаштва и очувања српске културе у Косовској Митровици и на Косову и Метохији.
За унапређење и очување вјековне братске љубави руског и црногорског народа, од Друштва црногорско - руског при- јатељства „Петар I” - Подгорица, добитник је медаље Светог Петра Цетињског.