Дејан Црвенко (1963-1997) рођен је 27. септембра у селу Лијешње недалеко од Подгорице и Цетиња, у породици Алексе и Милеве Црвенко, рођене Вукчевић. Као најмлађи од четворо дјеце, био је миљеник својих родитеља, као и своје браће Будимира и Радомира и сестре Миланке.
Основну школу Дејан је завршио на Барутани. Одмалена је показао таленат и вољу за учењем, као и велику љубав према читању, историји и поезији. Након основне школе, уписао је средњу Електротехничку школу „Васо Алигрудић” у Подгорици, гдје упознаје свог најбољег друга и кума Бату Ражнатовића, са којим ће бити нераздвојан до краја свог живота.
Послије средње школе, Дејан се 1982. уписао на Електротехнички факултет у Подгорици, а након двије године је прешао на Вишу поморску школу у Котору. Године 1987. напустио је Вишу школу у Котору и преписао се на Економски факултет у Подгорици. На Економском факултету успио је да заврши двије године студија, након чега, на позив свог брата Будимира, 1990. године одлази да живи у Београд.
У Београду почиње своју радну каријеру у братовој приватној фирми „Обод”, у којој и завршава свој кратки радни вијек.
Дејан је због своје посебне природе био миљеник све дјеце у породици, али и шире родбине и пријатеља. Својим благим осмијехом и ненаметљивим ставом, он је лако и без напора освајао свакога ко би га чак и на кратко упознао. Упркос пословним обавезама, због којих је често морао да путује, увијек је за породицу налазио времена. Био је мајстор да погоди тренутак кад је некоме од својих потребан и да му се нађе као ослонац и подршка.
Свој таленат за писање пјесама Дејан је наслиједио од свога оца Алексе - Лека Црвенка, који је и сам у познијим годинама свог живота писао пјесме.
Братство Црвенко је поријеклом са Љуботиња, недалеко од Цетиња, али се породица Дејановог оца Алексе, као и многе друге црногорске породице, преселила у Витомирицу крај Пећи, у потрази за бољим условима живота. Након преране смрти својих родитеља, Дејанов отац Алекса, послат је у село Лијешње код своје ујчевине, гдје је након што је стасао као момак упознао Дејанову мајку Милеву и оформио породицу. Своју благу и веселу природу Дејан је наслиједио од своје мајке Милеве.
Дејан је одувијек писао гусларске пјесме, а гусле су му биле омиљени инструмент. Инспирацију је налазио у важним догађајима и личностима наше историје. Пјесме најчешће није потписивао, јер свако ко је познавао Дејана Црвенка зна да му није било стало ни до славе ни до чувења.
Почетком 1997. године породица се спремала за велико весеље, Дејаново вјенчање са његовом дугогодишњом дјевојком и вјереницом Мацом Потпаром. Међутим, Z1. јануара 1997. године, на дан Светог Саве, Дејан је доживио тешку саобраћајну несрећу у мјесту Метеризи, на путу између Цетиња и Подгорице. Само пет дана касније, 1. фебруара 1997. године, упркос великом напору доктора и медицинског особља Клиничког центра у Подгорици, Дејан је преминуо од посљедица саобраћајне несреће.
Сахрањен је на градском гробљу на Цетињу