Србинова земљо света
Што си на Крст разапета
Да ли божур тамо цвјета
Откад олош тобом шета
О Косово рано наша
Још из доба турских паша
Свак се на те мачем маша
Учећ' занат од усташа
Метохијо моја равна
Од давнина ти си славна
Земљо Српска Богодавна
Књиго Српска староставна
О Призрене царски граде
Ко по теби шета саде
Ко те руши, ко те краде
Душмани ти срце ваде
Грачанице моја мила
Што духовна бјеше сила
Је л' ти вила долазила
На лагана своја крила
Да пренесе вапај душе
Прије н'о ти олтар сруше
Да л' анђели кад пјевуше
Када твоја звона чуше
О Лазаре, о Богдане
Боле ли вас љуте ране
Кад на ваше кости славне
Непријатељ чизмом стане
Док оружја стоји звека
Србин гледа издалека
Шта би Силни Душан река'
Он ни трена не би чека'
Но би храбру војску своју
За дан им'о сву у строју
И у новом љутом боју
Ђедовину уз'о своју
О Господе са висине
Подај да се јарам скине
Свету Земљу мука мине
И Србину зора сине!
|
