Ђе с' високих гора свјетлост сија јарка
И ђе' звјезде ноћу блијеште ко' луче
У племену славног , Миљанова Марка
Витешко ти' срце престаде да туче
Ти' који си био од народа вољен
А мражен' од злијех људи и од хуља
Позлаћеном стазом , у небеско царство
Отишо си јутрос из земаљског муља
Због тога те' данас искрено у души
Жали Црна Гора и сво' јавно мнење
Јер си био човјек, коме од свег другог
Бјеше пречи образ и људско поштење
Био си онакав ко' што су у давним
Земанима били Црногорци стари
И своијем дјелом оповрго оне
Што кажу да власт , добре људе квари
Живио си смјерно , и ко што се вели
Прут нијеси с' туђег поломио плота
И у родно село у врлетне Куче
Вратио се тихо у сутон живота
Ђе' сломљене сабље из бусења вире
Ђе' орлови сури лете у облаку
Ишао си често да посјетиш сина
И да пустиш сузу , над његову раку
Отуд си се враћо смркнутога чела
Натуштен ко' облак што олују спрема
И скршена срца и спаљених нада
Плакао за Бошком , испред кућног трема
Туга за јединцем , годинама дугим
Снагу ти је српски истрошила лаве
Бог те посла тамо , ђе те срце вукло
Ал епске ће пјесме , име да ти славе
У времена смутна , када дјеца наша
Нечастивих сила постадоше мете
На браник си стајо Немањиног рода
И био си Србин од главе до пете
И кад на твом гробу изблиједи натпис
И када ти кости зуб времена смеље
Народ ће те памтит ко српског трибуна
Који није душу , продо' рад фотеље
Да би себи зидо дворове земаљске
Ти нијеси кожу са народа скино'
Ал због тога данас , с' Миљановим Марком
На небески Медун , пијеш рујно вино
|
