Миливоје Јелић (1906-1982, Слатина код Андријевице) основну школу завршио је у Слатини, нижу гимназију и учитељску школу у Беранама, а Филолошки факултет, групу за њемачки језик, у Београду.
Радио је као учитељ у Пљевљима, Туцању, срез берански, Башчи, Тутину и Истоку, у Метохији; као наставник њемачког, руског, француског и српскохрватског језика, у Андријевици, Трепчи и Гусињу, и, као професор њемачког језика, у Чајничу, Завидовићима и Зеници.
У априлском рату, 1941. године, у којем је учествовао као ађутант другог батаљона 24. пјешадијског пука, на путу према бугарској граници, 8. априла 1941. године, заробљен, и у њемачким логорима остао до краја рата.
У заробљеништву, у Офлагу, гдје је регистрован као ратни заробљеник број 1921, затим у Либеку, Нирнбергу, и другим озлоглашеним, концентрационим логорима нацистичке Њемачке, држао се, као и иначе, часно и достојанствено. Између осталог, није потписао Нирнбершку декларацију, што је, у условима какви су били, било равно подвигу.
 |
