МИЛИЧКО СТАНИЋ је рођен у Сућеској, код Андријевице. 1932.годпне.
Основну школу учио је, пред други свјетски рат у Андријевици. Тамо је завршио два разреда и школовање је прекинуто ратом. Школовање је наставио 1945.године у Сеоцу. и до јуна мјесеца ове године завршио је III и IV разред.
У децембру мјесецу 1945.године уписао се у Нижу реалну гимназију у Андријевици. Након три године школовања полуматурски испит положио је у јуну 1948.године. Школовање је наставио у Средњој пољопривредној школи у Бијелом Пољу. коју је заршио полагањем матуре у јуну године.
Након матуре радио је у школи коју је завршио на дужности економа до укидања школе у Бијелом Пољу и њеног припајања Средњој пољопривредној школи у Бару, 1951 године. Цијеле 1953.године руководио је економијом Опште болнице у Иванграду. Половином 1954.године почео је да ради у Општини Гусиње. Када је гусињска општина укинута, у септембру 1955.године прешао је на рад у Основну школу Гусиње и у њој остао на раду до септембра 1959.године. Радећи у школи ванредно је завршио Вишу педагошку школу на Цетињу.
Септембра мјесеца 1959.године отиснуо се за послом у Босну. Прво је радио у Јелаху (Општина Тешањ) као наставник, али је убрзо именован за директора. Након Јелаха службовао је у Основној школи Пурачић (Општина Лукавац), потом у школи Масловаре (Општина Котор Варош), па затим у Добошници (Општина Лукавац), гдје је и пензионисан 1984.године.
Из другог свјетског рата изашао је као цивилни инвалид рата са 90% инвалидитета. Босански рат му је уништио сву имовину стицану радом З2.године. Осјетио је и горки хлеб исељеног лица.
Данас живи у Сеоцу као пензионер.
Иако је у поодмаклим годинама живота, интензивно припрема своје књиге за издавање. Стваралачка преокупација је безмало, своје село.
 |
