Уочи избијања Првог балканског рата у Турским провинцијама владала је анархија и безакоње. Власт у поробљеним територијама зависнла је од самовоље локалне администрације а почивала на самовољи појединаца. Кулучење народа (раје) било је неиздржљиво. Хаотично стање нису могле зауставити никакве реформе . Талас немира и побуна у српским поробљним крајевима нарастао је и ширио се сваким даном. Била су присутна осјећања више генерација да се треба ослободити од вишевјековног турског ропства Горњовасојевићи су листом устали да помогну својој поробљеној браћи у ослобођењу Берана и протјеривању завојевача. Први пут послије сто година, поново помажући народни покрет. Црна Гора је отворено преко војводе Лакића Војводића помагала устанике из Беранске нахије, оружјем пушкама „московкама“ и муницијом добијених из Русије, као и приступила организовању добровољачких батаљона. Том приликом формирано је шест батаљона под командом народних првака: Будимски- Вуко Дабетић; Бучичко-виницки- Мнло Саичич: Горњосељски-Томаш Пешић; Доњоржанички-Симо Чукић; Лужачки - Марјан Вуковић: Полички - Вукота Пантовић. Батаљони су били под командом Лакића Војводића, који је преко Авра Цемовића спроводио сва наређења на територији нахије. На дан објаве рата Турској успјешно је дејствовало свих шест доњовасојевићких батаљона. Команду над њима преузео је 8. октобра бригадир војвода Лакић Војводић и истог дана по три батањона су запосјели положаје на десној и лијевој обали Лима, затворили обруч око Берана и држали гарнизон у опсади. Турци су располагали са бројно јачим снагама , укупно 20 батаљона. На Јасиковцу и Брду Маловића поставили су 12 "крупових" топова и безуспјешно, неколико пута покушавали да пробију обруч и прошире спољну одбрану Берана . Васојевићи су кренули у напад 13. октобра на Тивран и Јејевицу као најистуреније положаје турске одбране Берана. Одсудан напад је каснио због густе магле и отпочео тек 15. октобра у подне . Под притиском ослободилаца Турци су напустили утврђења прије него што је главнина снага узела учешће у нападу. Беране је ослобођено 16. октобра, а бригадир Јанко Вукотић је издао проглас становништву Доњих Васојевића истакавши да "од данас " потпада под власт Црне Горе и позвао га на ред , мир и послушност . Штаб је смјестио код мнастира Ћурђевих ступова , а војска се улогорила око Берана. Вукотић је издао наредбу којом је образовао обласну управу и обласни суд у Беранама.
Главни команданти операције за ослобађање Берана и команданти батаљона
