На високим Комовима и хладним изворима Таре и Лима стољећима обитава највећа данас српска породица племе Васојевићи. Предање казује овако: Немања, а од Немање Радослав, а од Радослава Костадин, а од Костадина Васоје (1217-1286.) давни предак Васојевића по коме је и племе добило име. По предањима, Васоје је син (посинак) цара Душана, па је о томе било и усмених расправа између краља Николе и Васојевића. Када су се Васојевићи наљутили на краља Николу због његовог нетактичног понашања према војводи Лакићу Војводићу, отворено су поручили и негодовали: «Што мисли господар и зна ли он да смо ми Васојевићи од силног цара Душана. Ако ће он лијепо, добро и јест неће ли како хоће, граница ни се зна, па га нека тамо, а ми овамо и овесели Боже. Васоје је погинуо око 1286. године. Васоје је имао сина Стевана, а од Стевана Костадин (други). Васојевић Стево (1342-1389.) је син Васојев. Столовао је на Грацу (Комска жупа), а који је са својих четири хиљаде Васојевића учествовао у Косовском боју 1389. и погинуо бранећи манастир Грачаницу. Васојевићи су данас насељени у Шумадији, у Београду, у Срему, у Бачкој (Савино Село), у Банату, у Ужичком крају, у Топличком крају, готово по цијелој Србији, у Српској Републици, а велики број живи у Чикагу, Лос Анђелесу и другим градовима Америке, у Сиднеју, Перту и другим градовима Аустралије, у Паризу, Лондону и готово свим градовима Европе, али сви знају одакле су им преци. Млади Васојевићи данас истражују и своје поријекло, а познају се и препознају по изгледу, по отмености, по отреситости, а посебно по томе што држе да су Немањића сој и да славе славу светог Аранђела. Треба подсетити младу генерацију на своје претке, на Црну Гору, свој завичај, на Комове, на Лијеву ријеку, на Матешево, на Баре краљске, на Краље, на долину Лима, на Андријевицу, на Виницку и бројна друга мјеста, која често помињу у разговорима, а и често запјевају «Ој, лијепа Васојевко!». Васојевићи се поносе Ђурђевим ступовима, Бјеласицом, Комовима, а увијек их надахњује Црна Гора, Српска Православна Црква, српски језик, српска култура, српска књижевност. И како каже краљ Никола:
лијепих црта лица,
он је стожер Рашкој земљи
и китна јој перјаница!»,
па зато истичемо да су Васојевићи заједно са Старом Рашком стожер Државне Заједнице Србије и Црне Горе .
