Овај други војвода Злоречких Васојевића био је поп Катана, он је и покренуо мисао да Злоречким Васојевићима обнови цркву, и на првобитном здању подигао је брвнару на Андријевици под селом Божиће на лијевој обали утоке ријеке Злоречице у Лим и посветио је Светом Аранђелу као општој слави племена васојевићког, и њега су напали Клименти с' намјером да злоречким Васојевићима заплијене стоку и да их раселе. Овај напад био је за попа Катану ненадан те тако буду сва села око Злоречице попаљена, затим Арбанаси пођу уз Таварницу ка Пеовцима и планини на Гајчића до, али их исте ноћи поп Катана нападне и поћера око Вељега пеха са необичним јунаштвом да су ови у бјежању око пеха држали да бјеже завичају и бој се окончао на Кршу Крњчу у Ђулићима. На Злоречици погибијом арбанашког вође, Доке Латинина, кога је посјекао Дедо Вујадинов од кога су Дедовићи. Прича се да је Дока бјежећи прескочио Злоречицу на Крњчу, а тако да је и Дедо прескочио исту ћерајући Доку кога је ту стигао и посјекао ђе и данас постоји пободен мрамор Доке Латина. Та је борба подигла попа Катану јако као јунака, како код Васојевића, тако и код сусједних племена, и прибавила му велико поштовање и код самог Патријарха Пећког, а она је истакла и племе васојевићко као јако и снажно. Последњи патријарх пећки Бркић позвао је попа Катану и поставио га као свог намјесника у патријаршији са препоруком да у одсуству његовом чува цркву, а пo могућуству да пази и на Дечане, и тако поп Катана остане у Пећи као старешина Цркве. Он је имао свога момка Петра Зоговића, па кад је чуо да је неки Јао-бег Скадранин дошао у Дечане да мучи калуђере и пљачка Дечане, а он онда пошаље Петра да види шта се ради у Дечанима и ако може да га одврати од пљачке. Кад је Петар дошао у Дечане види Јао-бега на послу како пљачка манастир и мучи калуђере. Замоли га да то не ради, али се Јао- бег дохвати својих леденица и хтједне га убити, но Петар уграби те Јао- бега убије, али ту и сам погине од Скадрана којих је било око четрдесет људи, због тога догађаја Турци ухвате попа Катану и објесе га у Пећи одакле је пренешен и сахрањен у гробљу, божићком на Ковачици, али који је његов гроб, не зна се. Поп Катана био је добар човек и велики јунак, он и данас важи у своме племену као примјер јунацима и свештеницима; поп Катана имао је три сина Вула и Баца од којих су Вулићи и Бацановићи у Божићима и Алету - Катану - од кога су Алетићи у Краљима и Катане у Косову. Вождова мајка Марица Катана од ове је породице и биће то да се Марица Катана тако називала по рођењу а не зато што је добро коња јахала, и да је она била кћер или најдаље унука Алете Катане јер таквог презимена сем овог од попа Катане, не постоји ни у Полимљу ни међу Васојевићима. Марица је од ове породице и она је била кћер или унука Алете, сина поп Катаниног; ако је била унука онда је она била кћер Јована Алетиног кога су Кучи убили у племенској борби на Љубану. Алета и Јован били су виђени људи и јунаци првога реда, па и Алети, по свој прилици, ово није било право име, већ му је додато као јунаку па тако и остало. У великој сеоби с' Патријархом отишло је неколико Васојевића из Лијеве Ријеке, међу којима био је и Вулина Вуков. Послије неког времена овај Вулина зажели да још једном види комске планине и остатак свога племена, па тако остави своју жену и ђецу у Сријем и дође у своју стару постојбину Лијеву Ријеку, ђе га његови Васојевићи дочекају радо и не дадну му да се поново враћа у Сријем, па га и ожене неком у годинама ђевојком с' којом овај Вулина добије и пород, те тако из тога брака сада има око стотину кућа Вуловића од којих је највише у Сјеножетима, - засеоку села Краља.
