Интересантно је да Васојевићи имају првог високошколованог човјека кад у Србију има тек двадесетак државних и општинских школа, а у Црној Гори прва основна школа појавиће се тек 1833. године.
Био је то Никола Васојевић, поријеклом од Милошевићâ из Лијеве Ријеке. У оним бесудним временима, када су људски животи били веома јефтини, прокрстарио је Аустријом, Русијом, Турском, Грчком, Албанијом, Србијом, Црном Гором, Италијом, Француском и Енглеском. Служио се са тринаест страних језика, проглашавао се за кнеза и оснивао посебну прикомску државу Холмију. Највећи дио своје политичке активности развијао је на територији Горњег Полимља.
Никола Васојевић је рођен 1797. Турци му убијају оца 1802. године и отада почиње његово странствовање. Прво се нашао на аустријској територији на Приморју, одакле стиже у Русију, гдје 1818. године завршава у Одеси инжињерску школу. У Русији је службовао дванаест година. 1830. године одлази у Цариград и ступа са српском делегацијом која је преговарала са Турцима, нудећи своје услуге Србији. Исте године долази у Србију, али убрзо је дошао у сукоб са књазом Милошем и прелази Турцима, у чијој служби остаје до 1838. године, заузимајући висок положај у њиховој војсци. У међувремену је из Скадра одлазио на Цетиње, упознао се и спријатељио са Његошем, који му је чак посветио пригодну пјесму „Ода књазу Николи“. Ти стихови гласе:
