У доба Браће Брајотића било је Васојевића и на Лиму око Злоречице, ови су и добили свога војводу који је код Турака важио као племенски кнез и тај први војвода био је Милутин Рајичевић коме Лијева Ријека није припадала. Овај војвода старао се највише о томе како да се одржи у добрим односима са Кучима и Климентима, јер се племеном осећао слабије. Његовом времену приписује се бој у Асу на Крчеву који се догодио са Арбанасима, католичким Мацурама, када су ови били тако потучени да од њих није остала ни једна трећина. У овом боју Васојевићи упали су случајно, били су дошли у Лужац да купују храну и ту законачили, па како су тога јутра Арбанаси напали на ове и Србљацима заплијенили стоку, то им Васојевићи с Брајотићем притекну у помоћ, стигну их на Крчево и тако их потуку да од њих није остало ни гласника. За ову помоћ Србљаци уступе Брајотићу и Васојевићима као награду сво добивено оружје са погинулих Мацура и још им дадну награде 70 волова. Милутин је имао и један бој са Климентима када су ови напали на њега код Злоречице и са лаиске Луке стоку му заплијенили и двије снахе заробили, али их Милутин поћера и стигне на Зелетину и ту се са њима ударио, надбије их и отме стоку и снахе у коме боју погине и сам вођа клименатски, Иван Деда. Због тога на Зелетину и прозвало се то разбојиште Клименатски Лаз или гроб Ивана Дедин.
