Ђека Бојовић трећи војвода васојевићки, послије попа Катане и војводство дијелио је с' братом Вуксаном. За овог ђеку прича се да је попалио Биор и Пештер и да је Биорце који су били затворили у неку пећину код села Трпези савладао помоћу пчела убацивањем кошница, а за њега се прича да је пресрео код Јелице више Чарка и војску ћесарску. Овога је ђеку намрзао Али-Муча Реџепагић из Плава која се мржња датира од њиховог састанка у Брезовицама када су мирили међусобне крви, па кад је недостајало да се још једна крв умири ђека се обрати Али-Мучи и каже му:
"..Не мучки, већ јуначки позови ме на мегдан,
а жена био ако ти не изађем
и, oд Трешњева дo Плава, на вољу ти је да бираш мјесто
Гди год хоћеш да се јуначки сијечемо!.."
И, тако, сад Али-Мучи није испало за руком да ђеку убије. Но, ипак, прилике су собом донијеле да Али-Муча погине и да за његову погибију која се ускоро догодила буду објешени у Пећи, ђека и његов брат Вуксан обојица невини а ево како: У вријеме војводства браће Бојовића у Лијевој Ријеци били су чувени четници Вук Брајотић и Лека Мали; ови четници дођу у Полимље и са Марсенића ријеке заплијене стоку шекуларску и плијен поћерају, па како се тада у Шекулару трефио и Али-Муса то и он пође са Шекуларцима у поћеру за Вуком и Леком и на Мурву код Лима стигне их, па како је био Лим велик и надошао, а Лека мали човек и није могао да га прегази, а Вук Брајотић високог раста и снажан човек узме Леку на леђа да га пренесе и тако носећи Леку загази, за њима на коњу и Али-Муса загази; тада се Лека са леђа Вукових окрене, пуца на Али-Мучу и убије га и то је прва пушка васојевићка била која је убила Реџепагића и закрвила Васојевиће и Реџепагиће. Због те погибије Али Мучине паша пећски Махмут-Беговић дигне војску и са овом удари на Полимље и на полимске Васојевиће и страшно их похара, а ђека и његов брат Вуксан с' многим народом буду заробљени и у Пећ одведени, гди ђека и Вуксан буду објешени за погибију Али-Мучину, мада су били невини. Да се заробљени народ одкупи од ропства упути се један ђекин рођак Ненад, који је био остао незаробљен у катуну планине Баља. Тај Ненад оплете гужве и са гужвом о врату пође по Босни, Ерцеговини, Далмацији и Србији, па кад је тако напросио довољно новаца за откуп оде у Пећ и откупи робље када се и фамилија Бојовића вратила и не хтједе да иде у Трешњево, гди је прије живјела већ се насели у Првошевину на десној страни ријеке Злоречице где се и данас налазе Бојовићи. Од ових су Бојовића и они Бојовићи у Сјеничкој нахији. Војводи ђеки био је синовац поп Лука Бојовић у Пештеру. О његовој погибији пјева се овако:
"...Кара ђорђу кара абер дође,
Попа Луку на колима вуку..."
Он је погинуо у Пештеру - на путу из Нове Вароши за Суводо. И четврти војвода Вуксан Бојовић није имао никаквог рада одвојеног од свога брата, већ су војводство братски дијелили, па тако је и њихов рад братски окончан на вјешалима. Док је ђека носио назив племенског војводе, Кучи, Клименти и Колашинци држали су све комске планине, па да би и Васојевићи коју су планину добили то на Кротиче нападну љеворечки Васојевићи на Клименте ђе их побију, стоку плијене, катун опљачкају и све посуђе катунско понесу које се и данас налази у кући Риста Попова на Лопате. Ту је погинуо првак арбанашки Коша Латинин на билу Кротича, ђе му и сада стоји пободен камен " мрамор Кошин ". Тада су Васојевићи и проћерали Климента с' Кротича, али ипак ову планину преотму им Морачани и ови на Мрченов до начине свој катун. Због тога се Љеворечани заваде с Морачанима, те и њима ударе на катун гди погине првак Морачки Богић и мјесто погибије овога Морачанина прозвало се Богићево катуниште, за тим Васојевићи отму и Несирен па и све планине на десној страни Тариних извора око Веруше и Опасанице. Због тих отмица око планина између Морачана и Љеворечана био је у Тари и један двобој на јатагане, када је Радивоје Оровић посјекао морачког првака Вучету на ливади која од тога догађаја носи назив " Вучетин камен ". Морачани затим позову у помоћ Колашинце и са овима ударе на село љеворечко Камен гди посијеку Вука Миликића и убију му сестру Јаглику, али се тада Љеворечани приберу и под вођством Батрића Гојковића поћерају Морачане и Колашинце од којих до на Сјеверницу посијеку око 40 глава, а ту изађу Морачке куме са колијевкама пред Љеворечане и тако се ту тај бој раздвоји. Пошто су тако Васојевићи отели велики дио планина отпочели су јачу сеобу у Полимље.
