Овај пети војвода васојевићки био је Иван звани Кујо Обрадовић родом из Божића Ковачевић по племену Рајевић, он је био доста наклоњен Турцима. Њега је убио неки морачки хајдук када се овај враћао из Новог Пазара као вођа васојевићког каравана. У времену војводства Ивановог многи су се Васојевићи истурчили због тога је он и штитио Васојевиће више од осталих племена Срба полимских која су у томе тврђа била и док су тако Васојевићи заузимали већи дио земље по Нахији, Асу и уопште око Лима дотле су остали Срби - Србљаци - као старосједиоци притијешњени с једне стране од Турака и Арнаута, а с друге од Васојевића морали се расељавати и напуштати своја стара огњишта, па и Војиновићи из Трепче. За вријеме војводе Ивана Обрадовића, многи Васојевићи су се потурчили, и добро је што су га по наговору неких Васојевића убили морачки хајдуци. Да је он дуже живио за Васојевиће на Лиму и православље било би погубно. Појава Петра Фатића за покрштавање Васојевића не би могло имати онога дејства каквог је имала у времену војводе Лакића и архимандрита Мојсија Зечевића. Зато се може рећи да је била погибија Иванова Обрадовића од великог значаја за православље међу Васојевићима, и пушка морачка која је прекратила његово војводство над Васојевићима добро је учинила. Васојевићи су у то доба били подијељени тако да је један дио планински припадао Кучкој Нахији, други су држали Клименти, трећи дио чинила је лимска долина око Злоречице и припадала је Гусињској нахији и четврти око Таре и њене притоке Дрцке припадао је Колашину и због овог последњег Колашинци су се често пута борили са Климентима а доцније и са Васојевићима. Војвода Иван Обрадовић омеђио је Комове са Кучима, а са Климентима омеђио је Мојаном, Црногором, Липовицом и Зелетином и то тако да је сав слив извора злоречких припао његовој нахији сем Лијеве Ријеке која је и даље остала под Кучима; овако добивене планине он је подијелио на три племена васојевићка, а за тим на села и на катуне и та подјела остала је углавноме и до сада, и спорови око међа и данас решавају се са обзиром на међе које је Иван обељежио. До овог времена било је нешто мало Климената заостало око Злоречице и на Краштици њихово село било је Присоја и на Врсачици на исто мјесто где је сада Протића кућа била је кућа неког првака климентског. Овај војвода Иван притијешњен одасвуд Арнаутима, Климентима и Турцима, није могао много урадити за Васојевиће. Било је то вријеме тешко, када су се и многи Васојевићи потурчили. Добро је што је закратко владао Васојевићима.
