Лакић Новов Кастратовић био је шести војвода васојевићки кога су сами Турци признали и по томе он се може и рачунати као први племенски војвода, а тако и јесте уствари. О њему би се могла читава књига написати која би по својој садржини имала тип каквог лијепог роман. Лакић Новов живио је у селу Коњуси, засеоку Дулипољу, под Комом на ријеци Перућици, изворном краку ријеке Злоречице. Његов отац Ново спадао је у ред средњих домаћина и није се никада истицао у пословима племенске природе,тако би и прије може рећи да је био дрзак и ненадан, а и не размишљен а доцније истакла га је и његова снаха као и итрина ове у примјењивању. Лакић Новов када се доселио из Лијеве Ријеке смјестио се у Коњухе на Дулипоље, где је за себе начинио једну малу кућицу поземљушу и за овце дубирог, тих својих двајестину брава он није изјављивао на планину ни преко љета већ их је чувао по утрини сеоској и држао у селу. У Коњусима тада је био кнез сеоски Радован Бабовић. Овоме кнезу Мехмед паша гусињски пошаље својим послом четири или пет својих пашајлија, који када су дошли кући Бабовића, угледају оних 20 брава Лакићевих на пашу и двојица пашајлија оду те једног брава изаберу и ухвате да га поћерају кући Бабовића и тако закољу, но тада Лакић изађе пред њих и кад дозна за њихову намјеру он изненадио дограби од једног пашајлије пиштоље и опали их у прса ономе другоме који је био још под оружјем и убије га, па убије и оног другог и тако Лакић сада добро наоружан дојави своје овце ка Пеовцима одакле и даље пође уз Минановце, па преко Разврша и Штавне и низ врлећаке сиђе у Љубаштрицу и ту се смјести спреман за одбрану од људи и звјерова. Кад је Мехмед паша чуо за погибију својих пашајлија да су погинули под оружјем од човјека без оружја рекао је: "...Оружје и није било за њих, оно је за јунаке који знају цијену оружја!..." а Лакић пошто је провео неко вријеме у Љубоштици, ипак је знао за ону изреку да "... Тара не зна за цара !.." Мехмед паша пак био је љубопитан да види тога човека који се од учињеног дјела налазио изван његовог домашаја у области Колашина поручи преко Бабовића Лакићу да му дође на бесу јамчећи му за живот. На таку поруку пашину Лакић Кастратовић се ријеши, па непознат никоме дође у Гусиње и сам се паши пријави који нареди те га окују и затворе у тамницу. Једног петка ови осуђеници радећи нешто по граду поведу ријеч и о томе да ли има човека који би могао скочити с' једног бедема на други и Лакић каже да би он могао кад му не би биле пранге на ногама. Овај разговор чуо је лично сам паша и нареди те се Лакићу откују пранге и он пред њима прескочи бедеме и паша га ослободи гвожђа и синџира и од тада рачунао се као ђау апс - слобод- њак. Послије тога паша Лакића заволи и постави га за свога пашајлију који је по својој необичној снази и будући и стасит представљао најјачег човјека, што се и као такав показао и осведочио, а како? Мехмед паша имао је три своја рођака, Пашиће и Гусиње, од свих он је зазирао да му не би пашалук преотели. Зато је настојавао да их од себе удаљи и у томе је успио помоћу скадарског везира Махмуда, те Пашићи буду премјештени у Колашин под управом бегова куће Мушовића. Ови Пашићи ни у Колашину нијесу били радо примљени, па су гледали и сами да се Гусиња поново дочепају, да потраже своју племићску власт и своје спахилуке, па да би до тога дошли они потраже ослонца код Арбанаса и тако добаве неког Арнаутина из Вусања који их узме на бесу и доведе у Гусиње, те Мехмед паша упита и Лакића Кастратовића шта да ради, и овај каже му: да Вусањина треба ухватити и Пашићеве поубијати, па када се Пашићи поубијају онда Вусањина наградити и пуштити га као пријатеља да иде кући, а ако би се узпротивио и њега убити. Лакић узме на себе те Вусањина ухвати, а Мехмед поубија сва три Пашића, од којих остану три удовице са три сина који су доцније имали свој град у Беране од којих су Васојевићи и Србљаци доста муке имали. Лакићу Кастратовићу погибија Пашића прибавила је добар уплив код гусињског паше. Лакић знајући да ће Мехмед паша, заједно са Махмутом Бушатлијом, и његовим братом Ибрахимом, паше скадарскога, напасти Црну Гору на Крусима и прије него ли ће се војске на Крусе сударити Лакић нађе доброг човека кога пошаље владици Светом Петру у логор са поруком да ће на Црногорце напасти Махмут Бушатлија и тако помогне Црногорцима да добију бој. Када су Васојевићи ишли у сусрет Карађорђу са њима је био и војвода Лакић одакле га је врховни вожд послао у Гусиње где је нашао седам барјака Арнаута, задржао их и вратио.
