Да је знао велики Требјешки,
Бећировић Радован му име,
Што написа за свога живота,
Најдивније стихове и риме.
Шта се ради у Чемерној Гори,
Сад кад на њу гледа кроз облаке,
Не знам били мога да прозбори,
Ил избије из земље му лаке.
Па да стави слова на артију,
А што никад неби помислио,
Да опјева Мила и партију,
Неби ли нам очи отворио.
Као пророк у давна времена,
Да абере спаса нам пошаље,
Каква ћемо носити бремена,
Како ћемо и куд ћемо даље.
Па да спремни кугу дочекамо,
Одбранимо православље наше,
Па луторе ћушнемо некамо,
Као некад султане и паше.
Ој Србине,вечни мучениче,
Не дај на се и чувај светиње,
Са Ловћена опет вила кличе,
Његоша нам чувај и Цетиње.
Ти најбољи од Црногораца,
Знаш како се анатема баца,
Па је спушти на ове изроде,
Да се више никада не роде.
Аутор: Радивоје Јаћовић
|
Последњу кап крви
из руку крвави мач
последњи врисак из груди
и земље ове плач
Молитву тиху из душе
и борбу од себе јачу
потоњи дах на земљи
за тебе пресрећан даћу.
Вјера си наша и нада
без тебе нема ни нас
молитве твоје нас штите
у теби наш је спас.
Кораци наши сад кажу
Светиње узети неће
и свака икона света
у нади паљене свијеће.
Корача сестра уз брата,
колони краја нема,
заједно као једно
и јаки као стијена.
Бранимо Цркву свету,
којој нас ђедови слаше,
не дирамо ми твоје,
нећеш ни ти наше.
И свака златна свијећа,
с' икона наших свеци,
јасна су порука свима,
Светиње нашој ће ђеци!
Аутор: Балша Поповић
|