| У нападу на Бар у вријеме црногорско-турског рата (1876-1878) батаљон
Тодора Миљанова Вуковића налазио се на најкритичнијем положају. Како је
од Васојевића зависило да ли ће се одржати положаји, ту се поред Тодора
Миљанова и барјактара Самаила Фатића нашао и књаз Никола. Међутим, Турци
су дали снажан отпор уз помоћ артиљерије, ради чега је књаз командовао: — Одступај, барјактаре, изгубисмо! — Ђе господар ту и барјактар. Нијесмо дошли да одступамо, но да наступамо, господаре — рече Самаиле Фатић, а затим изађе из рова са развијеним барјаком и грмну: — Ура-а... замном! Тим налетом су потисли Турке и заузели турске шанчеве. По свршетку рата, у коме је Бар био ослобођен, књаз је међу осталим угледницима позвао и Тодора Миљанова и Самаила Фатића, барјактара. — Има један барјактар, људи, који хоће да је старији од господара, — рече књаз смијући се, а затим лично прикачи неко високо одликовање на груди Самаила Фатића и даде му имање код Бара са 40 стабала маслина. |
