На бесмртне струне од гусала
Сва је Српска историја стала
Све што Србин своме Роду даде
У јуначки десетерац стаде
Сви устанци ратови и буне
Доспјели су гуслару на струне
Па се Србин дичи тијем даром
К'о с Косовом и Светим Лазаром
Карађорђем, Марком и Његошем
Па Душаном Силним и Милошем
И Светијем Савом Немањићем
Па Олтаром, Крстом и Свијећом
Крвљу својих витешких предака
И свих нових Српскијех јунака
Па ћу зато браћо моја драга
Колико ме епска пусти снага
Опјевати једнога Србина
Кога памти Српска Отаџбина
Јер је храбро за Њу живот дао
Тако у ред бесмртника стао
А Анђелко Драшковић се зове
Који стаде међу витезове
Кад се Срби нађоше у јаду
У Српскоме Сарајеву граду
Овај јунак пружа руку моћи
Рањенима са Хитном помоћи
Прелазећи тврде барикаде
Српске борце рањенике "краде"
Из болница у сред овог града
А не слути да ће да настрада
Јер кољачи Алијине гарде
У том граду већ покоље раде
Српску нејач касапе и кољу
Као Мурат на Косову пољу
Али и сад Обилића има
Да се снажно супротставе њима
Међу такве и Анђелко стаде
Како само витезови раде
Па направи дјела за примјере
Како треба држати се Вјере
И поштоват' морална начела
Па његова неумрла дјела
Примјери су Српској Републици
Орден ратној неумрлој слици
Кроз наредне вакте и времена
А на понос Српскога племена
Драшковић се Анђелко надао
Да поштењем све је савладао
Па се није бојао ни крио
Но остао оно што је био
Поштен, марљив и без трунке злобе
Није јела бирао ни робе
Но носио као сви остали
Па га свако поштује и хвали
Као примјер служио је свима
Мајка срећна што га таквог има
Али све то није гаранција
Јер се Српско име и Нација
Нађе тамо на удару снажном
И у своме комшилуку лажном
Би' поново Србин над јамама
Од нељуди с усташким камама
А једна је ту на родној плочи
И Анђелку извадила очи
Па му онда одрезала уши
А из крви поче да се пуши
Џелат виче сад иди и кажи
Да за џихад поштење не важи
И да људи ништа не вриједе
Џихадлије у рату слиједе
Звјерства према Алаховој вољи
Да би свијет направили бољи
Убијају, прогоне и тлаче
Док и њима мајка не заплаче
Кад је љутих рана допануо
Анђелко се није препануо
Но повика у том тешком часу
Кад га киша од олова засу
Срам вас било сарајевски турци
Јер је правда у Божијој руци
Моја жртва доћи ће вам главе
Што вам руке осташе крваве
Јер убисте недужног Србина
Мојој мајци отргнусте сина
Из наручја и мајчинског крила
Срамота вас довијека била
Јер ко звјерства и злочине прави
Нит' је поштен, нит' је човјек прави
Па ће за то ваше срамно племе
Испаштати ту нема дилеме
И бићете на Божијем суду
Ваше дјело биће узалуду
Јер ко чини оваква злодјела
Вода га је мутна однијела
А моја ће душа да одмара
Уз Милоша и Светог Лазара.
|
