О Србијо Српска мајко
Политичка радодајко
Што се свакој 'рђи дајеш
После мораш да се кајеш
Музу те к'о „санску козу“
Како си се дала Брозу
Турци су те силовали
Петсто љета миловали
А онда те Швабу дали
За период један мали
Шиптари ти ђецу клаше
У јадима одрасташе
Муслимани и усташе
Све у јаме побацаше
Редом жене силоваше
Маљевима Србе плаше
Ножевима главе рубе
Чекићима ваде зубе
Србе клаше као овце
Напунише Јасеновце
Кад бих све то опростио
Издајник бих Рода био
Него кад бих мог'о, смио
Вратио бих барем дио
Само не бих никад клао
Но метак у чело дао
О Србијо да ли памтиш
Нато ватром како пламтиш
Колико си била пута
Сама у сред огња љута
А тај огањ страни, врући
Није био свемогући
Па те није сагорио
Иако је страшан био
Ти на чврсте стаја ноге
Док бијаше братске слоге
Али данас није тако
Тргује са тобом свако
И извана и изнутра
А избори што су "сјутра"
Велика су брука наша
Свак нас пљува, свак нас јаша
Од страначких „великаша“
Обећања дају многа
Док царују блуд и дрога
Са тим нуде боље дане
Неће брзо да нам сване
Јутро које нема мане
Док вам браћо ово пишем
Гушим се и тешко дишем
Јер ме Српска рана боли
Зато што је 'рђа соли
О Србијо мајко мила
Кад се будеш породила
Роди неке боље људе
Да нам дјеци боље буде!
|
