Једном, кад све ово прође, и кад разум лудост побиједи, опет ћемо, мој кукавче сињи, останути сами на сриједи. Jeр ја немам никог иза себе, да ме хушка на те, да ти затрем трага, само Бог и вјера да једино слога може побиједит' истога нам врага. Но и онај исти што те љебом 'рани, и учи те како нијесмо истог рода, ргнуће ти клоцну и тргнути уже па ти никад неће сванути "слобода". Ја на мегдан с тобом излазим гологлав, без синџира, шљема ил' запете пушке, но икону само, уз молитву тиху, држим њежно међу мишице ми мушке. Једном, кад све ово прође, и кад разум једном ову лудост збрише! Опет ћемо, мој кукавче сињи, останути сами на сриједи. Само ја и ти. И нико више. |
Аутор: Сава Зоранов Станишић |
