Једном, кад све ово прође,
и кад разум лудост побиједи,
опет ћемо, мој кукавче сињи,
останути сами на сриједи.
Jeр ја немам никог иза себе,
да ме хушка на те, да ти затрем трага,
само Бог и вјера да једино слога
може побиједит' истога нам врага.
Но и онај исти што те љебом 'рани,
и учи те како нијесмо истог рода,
ргнуће ти клоцну и тргнути уже
па ти никад неће сванути "слобода".
Ја на мегдан с тобом излазим гологлав,
без синџира, шљема ил' запете пушке,
но икону само, уз молитву тиху,
држим њежно међу мишице ми мушке.
Једном, кад све ово прође,
и кад разум једном ову лудост збрише!
Опет ћемо, мој кукавче сињи,
останути сами на сриједи.
Само ја и ти. И нико више.
|
