Боже драги , ноћас ти се молим
Дај ми снаге , вјештине и ума
Да опјевам једнога витеза
Што крст часни брани од зулума
Боже драги , дај ми умијећа
Свјетлост твоја нек' ми ум обасја
Да напишем оду о јунаку
Крстоноши , у времена пасја
Пробао сам , много пута до сад
Ал' све рјечи слабим ми се чине
Перо моје , ко' мрав је сићушно
Спрам његове људске величине
Данас кад се епска битка бије
За светиње , за крст и тробојку
Дај ми снаге да напишем пјесму
О витезу Перовићу Гојку
Дај ми Боже , Његошеву мисо
И ум бистри Радовога Суле
Да опјевам борбу коју води
Против оних што на Бога хуле
Да' васкрснут може у час овај
Онај што сад спава на Медуну
Твоме дјелу драги оче Гојко
Ловорову исплео би круну
Они лаж су , а ти си истина
Они зло су , a ти си доброта
Они мрак су , ти свијетла луча
Они Јуде а ти Патриота
Теби оче , светиња је црква
Старе фреске , звона и олтари
А њима су једини идоли
Дијаманти , злато и долари
У теби је препознао народ
Духовнога вођу и трибуна
Ријеч твоја , дико српског рода
Од пушчаног , јача је плотуна
На братско си звао помирење
Ко' што раде следбеници божи'
Рекао си , на свето Цетиње
" Један бадњак , треба да се ложи "
И да овај народ није усто
Да државу и поредак руши
Но' да свјету предочи неправду
Што му лежи на срцу и души
Али ево после дуге таме
Нашем роду , праскозорје пуца
А тебе ће историја српска
Сврстат' у ред знаменитих Цуца
У Пантеон цуцких величина
Витезова славних и племића
Једног дана ти ћеш сјести оче
Крај Радула , Никца и Батрића
И свих оних што су кроз вјекове
Храбро српској клицали слободи
Бог велики нек ти дадне здравља
Благо мајци што те таквог роди
|
