Боже драги , ноћас ти се молим Дај ми снаге , вјештине и ума Да опјевам једнога витеза Што крст часни брани од зулума Боже драги , дај ми умијећа Свјетлост твоја нек' ми ум обасја Да напишем оду о јунаку Крстоноши , у времена пасја Пробао сам , много пута до сад Ал' све рјечи слабим ми се чине Перо моје , ко' мрав је сићушно Спрам његове људске величине Данас кад се епска битка бије За светиње , за крст и тробојку Дај ми снаге да напишем пјесму О витезу Перовићу Гојку Дај ми Боже , Његошеву мисо И ум бистри Радовога Суле Да опјевам борбу коју води Против оних што на Бога хуле Да' васкрснут може у час овај Онај што сад спава на Медуну Твоме дјелу драги оче Гојко Ловорову исплео би круну Они лаж су , а ти си истина Они зло су , a ти си доброта Они мрак су , ти свијетла луча Они Јуде а ти Патриота Теби оче , светиња је црква Старе фреске , звона и олтари А њима су једини идоли Дијаманти , злато и долари У теби је препознао народ Духовнога вођу и трибуна Ријеч твоја , дико српског рода Од пушчаног , јача је плотуна На братско си звао помирење Ко' што раде следбеници божи' Рекао си , на свето Цетиње " Један бадњак , треба да се ложи " И да овај народ није усто Да државу и поредак руши Но' да свјету предочи неправду Што му лежи на срцу и души Али ево после дуге таме Нашем роду , праскозорје пуца А тебе ће историја српска Сврстат' у ред знаменитих Цуца У Пантеон цуцких величина Витезова славних и племића Једног дана ти ћеш сјести оче Крај Радула , Никца и Батрића И свих оних што су кроз вјекове Храбро српској клицали слободи Бог велики нек ти дадне здравља Благо мајци што те таквог роди |
Аутор: Славко Перошевић |
