Дошо вакат, најали акрепи,
дивља хорда друмских разбојника,
јато црних, гладних птичурина
хијениног осмјеха и лика.
Уштогљена, лажљива господа,
гледају нас ко стадо оваца
које служи само за шишање
ножицама њихових отаца.
Нема лажи коју неће рећи,
ни преваре, нити обећања
само док нам окове не ставе
као што је било од постања.
Они који клањаше се жаби
кад смо били дјеца Световида
желе да над нама господаре
без имало зазора и стида.
Мисле новцем све могу купити,
већ слијепи од зла и подлости
још не виде у чијој се кући
понашају ко незвани гости.
Осилили па држе говоре
о правима, правди и слободи
оном који о том све научи
истог оног дана кад се роди.
Рачунају на нашу доброту,
на искреност и широке груди,
а уз себе одмах призивају
наше што се испишу из људи.
Као примјер такве показују
желе да нас такав сој предводи,
они што су одувијек били
пометине и људски изроди.
Заиграли у врзином колу
вјетар диго талог под облаке
мјесто да се ушима покрије
свака рђа пљује на јунаке.
Част и образ на крст разапели
испредају хвале лакомости
и од среће само поскакују
кад добију оглодане кости.
Дошо вакат, најали акрепи,
погубили памет од силине
смели с ума оно шта се збива
КАД СРБИНУ ДИРНЕШ У СВЕТИЊЕ.
|
