Вучинићу црни Стево
Што прискачеш уз Мираша
Црној гори добро мислиш
Ко и Латас Омер-паша
Сам си себе развјерио
Па другоме нудиш вјеру
Таласи се та са Мораче
Неби могли да оперу
Безбожничку причу причаш
Из очи ти мржња вири
Шта за тебе вјера значи
Или свети Манастири
Стављаше ли крста на те
Мише ли те светом водом
Те никако не могаше
Да те споје са Господом
Ти сам себе црквом сматраш,
А државом себе Мило.
Па се треба теби молит
Да би њему добро било
Ђе старија кћи од мајке
Одаклен вам та идеја
Државно је било оно
Што нестаде из музеја
Држава је опљачкана
Све узесте што вам треба
Сад ослонац треба наћи
Да почнете скидат с неба
Бог државу своју нема,
Нит шта њему значи она
Божије је царство свето
Васколика васиона
И држава Црна гора
Изашла је из олтара
Све уз клетве и молитве
Духовнијех господара
Тешко ли је сваком оном
Кога клетва прати Стево.
Као она ових дана
На гробу му Мираш пјево.
|
