Александар Бабић силни
сан уснио у Дробњаку,
у подвигу кад бијаше
у Шавнику на конаку.
Три војводе старог кова
с Мљетичка га дозивају,
да с дружином даље крене
и побједу прослављају.
Видио је к'о на јави
горостасе, ведра лица,
то су брате, рече Милош
Шујо, Мирко и Новица.
Три војводе на коњима
какви људи браћо мила,
а коњи се помамили
као да их носе крила.
Шујо сабљом витла, маше
са Мркова к'о да коси,
Новица је на Галешу
и испред њих барјак носи.
Мирко топуз к'о да има
и он јаше на Кулашу,
у зобницу често гледа
завезану о ункашу.
То је глава Смаил-аге
и носе је на Цетиње,
страдао је зато што је
ударио на светиње.
Не смије се виче Шујо
историја прекрајати,
нити смије, не дај Боже
народ српски подвајати.
Тешко оном ко покуша
па да има силна блага,
у томе се преварио
и Ченгићу Смаил-ага.
Глава му је у зобници
и свој наум скупо плати,
лакомога на светиње
морали смо обуздати.
Још додаде тешко оним
који вјеру оставише,
то је задње што је чуо
пијевци га пробудише.
Све је одмах пробудио
побједу им честитао,
крст и барјак целивао
затим снове испричао.
Крсни ход ће и литије
браћо моја поб'једити,
без крви ће Црна Гора
витештвом се окитити.
Слава Богу великоме
читава је Црна Гора,
са свјетлошћу обасјана
оном светом са Тавора.
У подвиге браћо драга
с благословом нашег ђеда,
васкрсла је Црна Гора
и светиње своје не да.
|
