Радује се данас небо.
Српски народ понос грије,
Сви се сада окупљамо,
Око Светог Василије.
Данас Никшић , као никад,
Божијем се грије миром,
Брани образ Црне Горе,
Са Острошким Василијом.
Све ја часно уз нас стало,
Једном душом народ дише,
Јер Бог чува Српску Спарту,
Историју нову пише.
Васцијелу моју Црну Гору,
Данас понос нека грије само,
Са свих страна глас народа чујем,
Залуд ви је , Светиње не дамо.
Са Горице Свети Ђорђе зове,
Све Грбљане у домове њине,
Подмајиски радују се Свеци,
Сви пјевају , не дамо Сетиње.
Засузило од радости море,
Облачно је , али сунце грије,
Зове Жабљак , дозива Плужине.
Одјекује , не дамо Светиње.
Одјекује Котором и Баром,
Образ бране као никад грије,
Будва зове , Херцег Нови кличе,
Узалуд ви , не дамо Светиње.
И Мојковац дозива Превлаку,
Она зове Ловћен и Цетиње,
Из Беранских Ђрђевих Ступова,
Одлијеже , не дамо Светиње.
Бијело се Поље пробудило,
Народ Српски уз њега је тамо,
Из Пљеваља глас гуслара чујем,
Залуд ви је , Светиње не дамо.
Ничије се силе не плашимо,
Њу је она створила од у лажи,
Ми бранимо Светиње небеске,
То Свевишњи од нас само тражи.
Заклињем се Свевишњијем Богом,
Моја ријеч само пред Њим клечи,
Част и образ моје Црнр Горе,
Не дам туђа рука да ,,лијечи’’.
Наша правда пред никог не клону.,
Нит’ је никад била у тамницу,
Зато не дам браћо моја мила,
Да нам преци јече у гробницу.
Он с’пендреком , а ми ћемо с’крстом,
Ја пред Храмом поносан се будим,
Ти пред њега ни стати не смијеш,
Све остављам Богу нек’ пресуди.
|
