О, како се јуче дах ветра искрио, кад угледа Kуче врати се где био. У недра се морска сирена постиде, подиже таласе помилова хриде. Kако само сија пламен Миљанова, и срцу ми прија слога племенова. Најславније племе устало је смело, у одбрану Вере дали би и тело. Дрхти камен сињи, стене се подвиле, Соколови сиви против те зле силе. Без оружја, каме, без мача и пушке, Kрст против Таме, груди снажне - Мушке. Понос, Браћа Kучи у души ми сину, са ветром још хучи и пише судбину. Kао некад давно наши славни преци, све до мора равно.. А ви сте небески! Kакав само жар диже се ка небу, као Божји дар... Да браћа не зебу. Стазама предака путем Подгорице, крв Чојства - Јунака... Браћа и Сестрице! Племеници моји, нек бездан се стиша, браниоци вере Kучи и Kрст Христа! |
Аутор: Радица Матушки |
