Питају ме ђе то има Да се вако народ дигне, И да с краја на крај земље На литију пјешке стигне? Ђе свијетла зора свиће Ће се сви у образ куну, Ђе су славни наши преци У Кучима на Медуну. Ђе орао надлијеће Наше кланце и литице, Ђе су вазда боравиле Наше Српске узданице. Ђе Острошки Василије Чува браћу са Острога, Ђе на оно "Бог помаже" Говори се "Бог помога". Ђе јунаци рађају се Ђе потомци њини живе, Ђе се и дан данас слави Сердар Јанко с Бојне Њиве. Ђе се вазда крв пролива За границу, једног метра, Ђе Владика данас сједи На столици Светог Петра. Ђе је наша славна Бока Та невјеста од Јадрана, Ђе Васова ђеца живе Под Комове крај Берана. Ђе се вазда Божић слави И ложи се Свето дрво, ђе је чојство и јунаштво Увијек на мјесто прво. Ђе природно станиште је Вуковима и Међеду, Ђе је Жабљак оковани У снијегу и у леду. Ђе слободе сунце грије Ђе су вали хладне Таре, Ђе су гусле опјевале Све Војводе и Сердаре. Ето ту је мала земља Ту је неђе на Балкану, Која живом силом брани Своју вјеру Православну! |
Аутор: Раде Бојовић |
