Ево јутрос на уранку
Узех перо и хартију
Да честитам љуте ране
Моме брату Методију
Нек' ти ране буду срећне
С' Дурмитора орле сури
Што их стече у земану
Кад пред силом правда жмури
На тарскоме мосту ђе' је
Божидара Жугић' биста
Ко' витез си српског рода
Дочекао Антихриста
Са гордога Дурмитора
Гледале су горске виле
Како браниш српску вјеру
Ко' Леонид Термопиле
На том мјесту божанственом
Ђе' најљешe зоре руде
На тебе су полећели
Следбеници клетог Јуде
Док стихове ове пишем
Бол ми нека срце кида
Бараба је из Јудеје
Од њих имо више стида
Ту бацише црној земљи
Испод својих пасјих нога
Тебе српског епископа
Који вјерно служиш Бога
На те' , тихог божјег раба
И Владику православља
Са пендреком исуканим
Јурну Енес из Пљеваља
На сокола посрнулог
Ко' лешинар суну с' гране
И с' тим чином осрамоти
Све пјеваљске муслимане
И докле се мост на Тари
Од тутњаве чизми треса
Твоја душа свети оче
Молила се за Енеса
Молитва се из твог срца
Пут небеских вину врата
Да пред Божјим сином смјерно
Тражи опрост за џелата
И док си га у мукама
У демонско гледо лице
С' пријекором упита га
" Шта то радиш кукавице
Зар ти људског достојанства
Полицајска врједи плата
Црни ђаво може сјутра
И на твоја куцнут врата "
Те ријечи твоје смјерне
Изречене без бијеса
Пробудише зрно чојства
Што још оста у Енеса
Рјеч' српскога епископа
У мукама који стење
Разведри му мрачну душу
Образ му се зацрвење
Твоја тиха рјеч' у њему
Одзвањаше ко' јек звона'
С' њом побјеђен и постиђен
Повуче се пут кордона
Са њом си га посијеко
Ко' оштрицом љутог мача
Ко' Вукашин Старац некад
У логору свог кољача
Ту ђе хладна вода Тара
Вратоломне горе сјече
Још остаде витезова
Да у тешке ране јече
Што су дошли да свој образ
И светиње српске бране
Па и њима нека данас
Буду срећне љуте ране
Храбро су их задобили
На мост изнад воде Таре
Бранећ' српско православље
Свете цркве и олтаре
Ви сте понос цјелог српства
Сваког доброг Црногорца
Поздравља вас епски пјесник
Перошевић из Сировца
|
