Kао да је јуче данас,
па на Веру, хоће на нас.
Јуче Тачи, данас Мило...
Неверниче, пљујеш крило!
Не да Србин Христа Бога,
ни за сав свет вашег злога,
не да Соко нит Србија
да јој кућом гмиже змија.
Ако треба изнова ће
мач у руке Витез славни,
не да Цркве ни огњишта,
род поносни, Православни.
Погни главу неверниче,
немој као туђин сињи,
где ћеш сутра, несрећниче...
Пакао ти врата шири!
У Рај нећеш црни Мило,
ни све слуге оног злога...
Проклето вам ваше било,
ми имамо Рај и Бога!
Зар ћеш као оне глобе
нож на Србље потегнути,
у души ти никле злобе,
али неће твоје бити!
Ни огњиште, ни Kрст Свети,
ни кандило, нити олтар,
пред Вером ћеш ти клекнути,
јер си умро сред живота.
Одрек'о се свог корења,
Вере српске, Василија,
и у трену стварног мрења...
Сија копље Димитрија!
|
