Поносан сам ја на тебе
Родни граде под Обровом,
Поздрављам те овим путем
И златним ти пишем словом.
Ево данас објавише
За некаквог тамо гада,
Што на ђецу пушку диже
Да је родом из мог града.
Питају ме знам ли ко је?
Гледам слику ал не видим,
Јер поносни родни граде
Ове слике ја се стидим.
Поносан сам ја на тебе
И на твоје становнике,
И од горе поменутог
Ви имате љепше слике.
Није понос човјек с пушком
И сузавцем што пријети,
А о теби родни граде
Све најљепши епитети.
Један потез несмотрени
Дал' намјерно или грешка,
Може да нас скупо кошта
У времена ова тешка.
Актуелни догађаји
Све се слика а и снима,
Прелијепи кадрови нам
Са обале стижу Лима.
И морам ти признат' граде
Да ти много добро стоје,
Младалачких руку дјела
Насликана у три боје.
И још један украс имаш
У великом овом јаду,
На подршку чак и јавну
И вјерскоме међу складу.
Па комшије и кумови
Који нису вјере наше,
У наврата неколико
И Епски нас подржаше.
Овај гест ме одушеви
Увуче се испод коже,
Било које да је вјере
Ово само "човјек" може.
Е зато си ти посебан
Докази су ово чврсти,
У том граду није битно
Ко се клања а ко крсти.
|
