Подгоричка ноћ је кишна
Баш у очи Светог Саве,
А улице обојане
У три боје од заставе.
Због немилих догађаја
За Брковић Миливоја,
Вечерас смо на литији
До рекордног дошли броја.
И упркос овој киши
Ми пружисмо отпор јаче,
Није ово браћо киша
Ово Бог за нама плаче.
А поносни овај народ
Што му киша кваси лице,
У колоне непрегледне
Немањине Подгорице.
Са свих страна пристигоше
Слободарске то су чете,
А десетак хиљада је
Из јуначке стигло Зете.
А они су сад немоћни
Сила им је метод главни,
И пјешке су опет дошли
Поносити Кучи славни.
Па је онда мудра глава
И бесједа нашег ђеда,
Тиранима поручила
Да светиње ником неда.
Наставимо ђе смо стали
На добром смо браћо трагу,
Наша слога и стрпљење
Биће пораз овом врагу.
|
