Док корачам овом земљом
И док овај ваздух дишем,
Трудићу се оваквима
Вазда пјесму да напишем.
Против воље од народа
И великог јавног мјења,
Црна Гора сад се нашла
На велика искушења.
Па поводом свега тога
Јави ми се жеља жарка,
Да опишем и поздравим
Царевића Бата-Марка.
Презиме ти само каже
Од правог си царског соја,
Зато ово са поносом
Теби пише рука моја.
А сви знамо шта се деси
У Скупштини ноћи кобне,
Накарадни онај закон
Изгласаше душе злобне.
А недуго након тога
У временском кратком року,
Ти си први са возилом
Кренуо ка кружном току,
Саобраћај да блокираш
То је био знак протеста,
И на позив полиције
Не маче се са тог мјеста.
Не марећи за наредбе
И опасност свог живота,
Тако ради прави вјерник
Свога рода патриота.
Да је било таквих више
Те проклете ноћи хладне,
Не би закон изгласали
Ни на памет да им падне.
И остали да су били
Попут тебе тако гласни,
Јер се тако понос брани
За слободу и крст Часни.
Сви Будвани сад причају
О људскоме твоме дјелу,
Од када си именован
И на њеном стао челу.
Господине Царевићу
Гестови су твоји дични,
Од када си на функцији
Доходак не примаш лични.
То Хришћанин само може
Чиста душа благородна,
Да понуди руку спаса
Оном ком' је неопходна.
А мени је задовољство
И с поносом пишем слова,
Да у Црној Гори има
Људи као твојег кова.
Који неће поклекнути
Него ријеч водит' главну,
И бранити од несоја
Нашу цркву православну.
Још нас има ко ти што си
Којима је срце лавље,
Ако треба живот даће
За Српство и Православље.
Па и овај који пише
Племенитом људском бићу,
Овим путем поздравља те
Здраво био Царевићу!
|
