Ми смо и даље твоји.
Дjеца твог неба,
сјеме врлине, Светог духа пут.
И да нас бију, мачем да нас гоне
Ми нећемо стати,
За нас мач твог неба једини је скут.
Страдаћемо опет од љепоте крста,
Издржати потоп и мучења рај,
Храбри смо од наде, ал нећемо стати,
Ми идемо путем у небески сјај.
У инат Христа, ми ширимо руке,
За све пале наше, страдалнике ере,
У инат Христа, ми крстимо чело
Са три прста тајне и три прста вјере.
У борби за небо ми нећемо стати,
У стрепњи од гријеха не видимо смрти,
И да прегоримо, дићиће нас нови,
Стабло наше смрти крстом ће засјати.
Моли Бога за нас, Василије свети,
Блажени Острога, оче нашег хлеба,
Моли Бога за нас, нама дух твој ходи,
Да достојно паднемо у амбисе неба.
Води нас још једном, пркосом јунака,
Ратниче Тифрана, посилни Господа,
Води нас тамо гдје путује небо,
Силу тла да сатре љубав небеских лудака.
Нека чују владари, лажни очевици
Како гладни воле крста свога зов,
Како гладни снију у пјесми слободе,
Док нас из тог сна не пробуди Бог.
|
