Поздрављам те велики поето,
Часни сине, часнијех Ускока
Крст да носиш ти си заслужио
Пред толико Христових свједока!
Гледао сам оно митско вече
Кад си скоро био у Беране,
И вјеруј ми апостоле Српства,
Мислио сам срце ће да стане.
Суза ми се од неког поноса
Скотрљала из ока низ лице,
Па пожељех, са крстом у руке
Да те виде пљеваљске улице.
Бог велики услиши ми ето,
Да у срцу не остане жеља
Да с' духовном дјецом Варнавином,
Крст пронесеш и кроз моја Пљевља.
Нисам тамо а радо бих с' вама,
У литији, кроз Пљевља прошето,
Па те молим и кумим те Богом
Поздрави их велики поето!
То што чиниш са осталом браћом,
Што дух свети и душу народу
Избависте из пакла издаје,
Угодно је свемогућем Богу.
Прекрсти сте земљу литијама,
На највећем масовном крштењу,
Цар се Лазо радује на небу
Великоме српском обожењу.
Заигра се султан подгорички
Да промјени вјеру црних гора,
А вјеру нам кад најбјешњи бјеше
Није мјења ни султан с'Босфора.
Частан је то народ и достојан.
Док се земља око сунца креће
Сви душмани требају да знају
"Пљевља вјеру мијењати неће"!
Теби што си опјев'о из срца
Све хероје духовног устанка,
Да захвалим некако бих хтио
И да кажем златна ти је свака!
Бог једини нека нам те чува,
Горди сине ускочког Сировца,
И све твоје на многаја љета
Да измолим од великог творца!!!
|
