Ноћ је, и магла, пахуље веју
колона ћутке ступа кроз снег
молитве тихе душу им греју
промрзле руке милују стег
А изнад горе небеса ћуте
и тек понекад пошаљу знак
да деци својој осветле путе
разгрну дрски, претећи мрак
Умине тада кијамет, мраз
полегне снег, прхне ко иње
кад српски народ чува образ
литијом брани своје светиње
Колона сваким даном је дужа
а вера јача тренутком сваким
док брат свом брату руку пружа
газиће заједно кораком лаким
Иста нам крв, језик и вера
у сваког Србина мисао та
од исте смо кладе и ивера
а Црна Гора српска је Спарта.
|
