Испод стрмих приморских планина
Налази се Манастир Савина
Свето здање из прошлих времена
Сазидано од тврдог камена
Уз обалу Јадранскога мора
Око њега изникнула гора
Па Манастир штити од врућине
Ко год дође љети до Савине
Одмори се у дебелом хладу
А молитвом окријепи наду
У три цркве колико их има
Помоли се Богу и Свецима
Па запали воштане свијеће
На гробове остави цвијеће
Што црквено окружују здање
И Савино приморско имање
Које траје осам вијекова
Кријепећи покољења нова
Српском Вјером и Српском прошлости
Кроз учење како да се пости
У данима када Господ каже
Који Српство чува и помаже
А Манастир овај на обали
Сваку душу прими и разгали
Па се Срби поносе са њиме
И помињу Светог Саве име
Који бдије осам вијекова
Над судбином Рода Србинова
Знају моје сестрице и браћа
Да је срећан ко ту често свраћа
Јер Савина окријепи свију
Који њену свету воду пију
И чува их од рђавих сила
И режима Ђукановић Мила
Који руши Вјеру и Државу
Да би свјетску задобио славу
Али има неко ко то не да
Што с висине посматра и гледа
Чека минут кад ће да пресуди
Оним што су постали нељуди
Који руше цркве и Светиње
А презиру Ловћен и Цетиње
Њих ће Господ због бацања блата
Пред паклена оставити врата
А онда их одшкринути свима
Нек се нађу међу ђаволима
Па нека се тамо вјечно скрасе
Јер ставише анатему на се.
|
