Одлијежу звона до Козице
С манастира старог Дубочице
Гласи стижу и причају људи
Да се Србин из сна дуга буди
А пред Црквом као некад давно
Скупило се и старо и младо
Звона јече са старог звоника
Све у славу Христових војника
Велика се спремаше Литија
Читају се светачка житија
Крсташ барјак небу се вијори
Свако срце као свећа гори
Свештеници Божји угодници
Свете мошти пред народом носе
За њим' греду старе ноге босе
Раба Божјег Гачевић Драгана
У сред зиме после Савиндана
Чудио се народ широм друма
Да л' је Брко сишао са ума
Или нема код куће обуће
Ил' бос бежи из рођене куће
-Нијесам се ја латио друма
Зато што сам сишао са ума
Нит' што кући ја немам обуће
Нит' ме неко отера од куће
Већ сам чуо, тако кажу људи
Да се Србин из сна дуга буди
Па с' одлучих без помисли тешке
Да бос пођем Дубочици пешке
Да с' поклоним староме Олтару
И Свемоћном Небескоме Цару
Па бос ходим, мило моје дете,
Да целивам ове мошти свете-
Чудило се пуно света
Да ли Брку зима смета
Од његових толких лета
Док бос зими друмом шета
-Мени, децо, зима годи
Кад знам данас да нас води
И да душе свима грије
Свети Отац Василије
Ко његовим путем идне
Како зима да му бидне
Ко његовим путем ходи
Божија га рука води
И преци су наши стари
За њим боси следовали-
Стидеше се многа чела
Пред висином тога дела
Ником' зима било није,
Свети оче Василије
|
