Неста свега што је некад било Па ми сузе оросише крило Опустјело село и имање А у граду наопако стање Сељак рече збогом своме стаду Па се стока узгаја у граду Момци више не жене дјевојке Него момци загледују момке Ни дјевојке не гледају момке Но се љубе међу се дјевојке Родитеље дјеца не поштују А дјевојке кочијашки псују Иду голе, Богу се не моле Слабо уче и бјеже од школе Момци каче минђуше на уво Брију главу и браду на суво Нема више старог васпитања Све је мање поштења и знања Држава нам све мања и мања Јер се дјеца све рјеђе рађају А душмани Земљу отимају И ускоро једнога ће дана Један Народ нестат' са Балкана Боже драги стање процијени Па несрећу ову промијени Да се Срби умноже и сложе Молим Ти се МОЈ ЈЕДИНИ БОЖЕ! |
Аутор: Милорад Шаровић |
