Црна Гора на тамјан мирише Гдје си сада нечастива сило У чији се ти уклопи клише Реци свима Ђукановићу Мило И покажи своје гордо лице Што се бојиш свијетлога дана Стидиш ли се данас Подгорице Града Бара, Жабљака, Берана Затресла се цијела Црна Гора А демони пред литијом бјеже Од прогласа Никшићког сабора На вјернике твоје слуге реже Кажи Мило чије ли си крви Када не знаш с вјерницима пливат' На брата си диг'о руку први Ал' уз Србе остао је Тиват Отровне си хватио се грудве Српску вјеру стављаш на ломачу Стидиш ли се макар мало Будве Да ли смијеш ићи у Морачу Када муње са Острога сину А од грома пуца чврста стијена Присталица немаш на Цетињу Проклеће те Његош са Ловћена Што не оста вјеран своме роду Било би ти јадо много боље Ти замути земљом бистру воду Па не смијеш у Бијело Поље Какви су ти на спавању снови Оскрнави светој земљи лице Уз Србе је сада Херцег Нови Сви вјерници из Андријевице У свијет оде прелијепа слика Како Србин своју вјеру брани Из Пљеваља и славног Шавника Вјерни народ молитвом се храни Даниловград, Плужине и Пива Томашево, Вранешка долина У њима је српска вјера жива И прелази са оца на сина Шестстотина педесет храмова Саградисмо ми у својој спарти Сви су наша духовна обнова Нећете их никада продати Од светиња даље Мило руке Не погани звана и олтаре Поручују сви из Бања Луке И оца би продао за паре |
Аутор: Ратко Поповић |
