Овај што вас стиховима прати
Православна пјесничка је душа,
Вјерна цркви и својем је роду
Што вапаје народа послуша.
Па с великом љубављу у срцу
И наравно у стилу епике,
Изражава своју забринутост
Уљепшава, већ лијепе слике.
Ћирилицом писани стихови
Који сада круже Црном Гором,
Само мали доказ наше слоге
И масовним, међуљудским збором.
Никад нико то успио није
Оволико да скупи вјерника,
Никад ништа оволико није
Надахнуло једнога пјесника.
Повод бјеше више него болан
Ал' од бола народ се пробуди,
Па кад видим окупљене масе
Онда срећа надима ми груди.
Кад угледам, то је честа слика
Од хладноће румени носићи,
А ручице иконе подижу
То су наши мали "Обилићи".
Те су слике обишле Европу
Вјероватно цијелу планету,
Благо теби Цркво Православна
Ово нема ниђе на свијету.
Када чујем ја црквена звона
Испред Храма Васкрсења Христа,
Митрополит кад' народ куражи
Осјећања обузму ме иста.
И тако је у свим градовима
Само није на славно Цетиње,
У памет' се дозовите браћо
Једноставно "НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ"!
|
