Кад грађане Бара виђох
Шта за вјеру они раде
Теби ову пјесму пишем
Под Румијом славни граде.
О теби ћу ја да пишем
Ал' задаћу немах' тежу,
За тебе ме лучки граде
Успомене многе вежу.
Ви сте први и почели
За покушај онај мучки,
Кад чемпресе посјекоше
Наступисте ви хајдучки.
Мислили су да ће моћи
Примијенит' силу неку
Србима у Црној Гори
Коријене да посјеку.
Ал Барани поносити
С одлуком се том немире,
Сложно као права браћа
Они бране манастире.
Када ова мука поче
Полиција тад' је хтјела,
Народ вјеран својој цркви
Са улице да растјера.
За нечасне њине радње
Наредба је била јасна,
Ал' подршку одбила је
Јединица ватрогасна.
Благо теби дични граде
У великом овој јаду,
Кад у тешким временима
Имаш једну Вишњић Раду.
Баш из тебе часни граде
Најљепша је дошла слика,
За Илију Зековића
Полицијског службеника.
Поменути морам браћу
Црногорско то је лице,
Перјаници вазда били
Славни Срби из Црмнице.
Нек' стихови ови моји
Ове моје скромне риме,
Чувају вас браћо моја
Од осеке и од плиме.
|
