Претражи овај блог



САБОР У НИКШИЋУ




Браћо моја соколови сиви
Док' род српски на свијету живи
И док' крсна прославља се слава
Докле теку Дрина и Морава
Док' Морача манита пјенуша
Србин гусле док' воли и слуша
Јадран плави , хриди докле спира
Док' са старих српских манастира
Јече света звона у свануће
Ваше ће се памтити прегнуће
Због храбрости ваше и поштења
Једног дана, нова покољења
Од Ловћена до гордог Пруташа
Поносна ће бит' на дјела ваша
Јер сте часно , против Луцифера
Стали тамо , ђе' се брани вјера
Ђе' се храбро од демонских сила
Бране света звона и кандила
A и вама моје сестре миле
С' Ловћена ће нагоркиње виле
Да исплету вјенце ловорове
Јер сте у част вјере Србинове
На поносној и гордој Требјеси
Глас подигле противу јереси
Рађе биле , молит' се на вјетру
Василију и Светоме Петру
И дан читав трпјет катаклизму
Но' ђавола пољубит у чизму
И рад неког ситног интереса
Одрећи се душе и небеса
И због тога ,врагу плаћат данке
ВИ СТЕ , СРПСКОГ НАРОДА СПАРТАНКЕ
Многе од вас , част чинећи свецу
Довеле су по олуји дјецу
И ту стојећ у бескрајном реду
Однијеле велику побједу
И част вјечно , дигле изнад срама
Испред светог никшићкога храма
Ћетна , мајка Јововића Мила
Поносна би на вас данас била
И остале српске хероине
Што стадосте на браник истине
Али шта су вјетри и олује
За онога што о правди снује
Шта су муње и шта кишне капи
За онога што за сунцем вапи
Јер пред светим манастиром јуче
Душе ваше , сјале су ко луче
Срећом ваша цвјетала су лица
Док је српству Митрополит клица
Испред ове свете богомоље
Ко' Божури на Косово Поље
Ви сте браћо ка' Светом Ћивоту
Ишли јуче ко' Христ уз Голготу
Сјајном стазом духовнога злата
Не бојећ' се Понтија Пилата
И поносно из Никшића града
Поручили слугама Запада
Да нас џабе силом својом страве
Ми смо дјеца Немањића Саве
Душа наша светосављем блиста
Ми смо војска Радовића Риста
Светог старца из морачких Бара
Чија душа с' Христом разговара
Без имало људског поштовања
Власт би хтјела да црквена здања
Стави под свој утицај и шапу
И с' тим римског задовољи папу
Па их питам ко епски поета
Ко је зидо' ова мјеста света
Како може да узме држава
Што зидаху Немања и Сава
Стефан , унук Вукана Немање
Морачко је подигао здање
А Острог је у горске врлети
Василије сазидао свети
Ја знам добро ко' епски поета
Да је Пиву , прије пет'сто љета
Образа ми и очињег вида
Митрополит Саватије зида'
Сва та здања , старе књиге веле
На српске су зидана парцела
На дар нашој православној вјери
Зидали их српски калуђери
Црне Горе кад није ни било
А сад хоће да их узме Мило
Ал' то бог'ме неће ићи лако
У осиње гнијездо је тако'
Ако овај закон не повуче
На њега ће клетве да се сруче
Ко' на Светог крене Василија
Џаба му је , вјерујте армија
Свеци који нит труну нит гњиле
Моћнији су од земаљске силе
Па нека се са вјером не игра
Нек' не буди успаваног тигра
Још од доба турских освајача
Зна се чи' су Острог и Морача
И остале велике светиње
Света Пива и свето Цетиње
Ако Острог узмете на снагу
Душу своју продаћете врагу
Многа ће вас покољења клети
Због тога се дозов'те памети
Црногорци и Срби су браћа
Проклет био ко' се мача лаћа
И ко' крене силом на срамоту
Ка' светоме острошком ћивоту

Аутор: Славко Перошевић