Видиш да је дошло , зло врј'еме Владико
Опет су се двери , отвориле Ада
Кроз њих су изашле , хорде зла и мрака
Опет српски народ , неправедно страда
Видиш да је дошо , вакат црн и тежак
Пакла су се страшног отворила врата
А ти храбро идеш уз српску Голготу
Не плашећ' се војске Понтија Пилата
У српском ће роду , кроз вјекове остат
Упамћена ова вјетровита зима
И ми како с' тобом , на " Блажовом мосту "
Пркосимо сили Миловог режима
Вјечито ће остат , упамћена слика
Ђе' скрштених руку , сједиш на бетону
И молиш се за спас , душа свих грешника
Оном који сједи , на небеском трону
Израз твога лица , гано ме дубоко
Док си врага тјеро , са молитвом тихом
Па ми Бог са неба , шапну да ту сцену
Обесмртим вјечно са пјесмом и стихом
А мени је вјеруј , љепше бит' уз тебе
Па када бих само живио на хљебу
Јер уз тебе данас , ко гази по трњу
Душа ће му вјечно цароват на небу
Ал' срце ме болно у грудима стеже
Јер док на нас мале , иде страшна тмина
Сном тврдијем спава православно племе
Бања Лука , Москва
Београд , Атина
Остали смо сами мој Владико Свети
Да с'крстом у руци , чекамо Сатану
Залуду смо ја мним , полагали наде
У Вучића Аца и Брнабић Ану
И све оне који , не дигоше гласа
Докле на нас вучје зијева ждријело
Чије душе грешне , неће наћи спаса
Кад им у мрак гробни , положе тијело
|
