- НА БРАНИКУ СРПСКЕ ВЈЕРЕ И ЧАСНОГ КРСТА - |
Видиш да је дошло , зло врј'еме Владико Опет су се двери , отвориле Ада Кроз њих су изашле , хорде зла и мрака Опет српски народ , неправедно страда Видиш да је дошо , вакат црн и тежак Пакла су се страшног отворила врата А ти храбро идеш уз српску Голготу Не плашећ' се војске Понтија Пилата У српском ће роду , кроз вјекове остат Упамћена ова вјетровита зима И ми како с' тобом , на " Блажовом мосту " Пркосимо сили Миловог режима Вјечито ће остат , упамћена слика Ђе' скрштених руку , сједиш на бетону И молиш се за спас , душа свих грешника Оном који сједи , на небеском трону Израз твога лица , гано ме дубоко Док си врага тјеро , са молитвом тихом Па ми Бог са неба , шапну да ту сцену Обесмртим вјечно са пјесмом и стихом А мени је вјеруј , љепше бит' уз тебе Па када бих само живио на хљебу Јер уз тебе данас , ко гази по трњу Душа ће му вјечно цароват на небу Ал' срце ме болно у грудима стеже Јер док на нас мале , иде страшна тмина Сном тврдијем спава православно племе Бања Лука , Москва Београд , Атина Остали смо сами мој Владико Свети Да с'крстом у руци , чекамо Сатану Залуду смо ја мним , полагали наде У Вучића Аца и Брнабић Ану И све оне који , не дигоше гласа Докле на нас вучје зијева ждријело Чије душе грешне , неће наћи спаса Кад им у мрак гробни , положе тијело |
Аутор: Славко Перошевић |
