Од пре' свете Куманице До обала сињег мора Устала је мајка наша Његошева , Црна Гора Свако вече , рјека људи К' светосавској луци плови Устала је српска Будва Устао је Херцег Нови У одбрану свог поштења Свете цркве и олтара Устали су становници Поноситог града Бара Против врага који сије Зло , несрећу и пороке Без бојазни љуту битку Бију дјеца српске Боке Ђе' се ћивот свечев брани И ђедовска вјера света Устао је Даниловград Устала је српска Зета Од поноса и од среће Текле су ми сузе с' лица Када виђох како вјеру Брани српска Подгорица Никшићани ко' орлови Раширили сура крила И светиње српске бране Од Мираша и од Мила Усто' Шавник , усто' Жабљак Устале су и Плужине И Мојковац и Колашин Бране образ отаџбине Ђе' се храбрим срцем чува Крст и свете богомоље Род српски је борбом својом Задивило Бјело Поље А у ова , за све Србе Тешка доба и прилике И Пљевљаци , побрали су Вјечне славе ловорике Надајућ' се , да напокон Рујна зора српству сване Против силе и неправде Устало је и Беране За спас вјере православне Свог поштења и принципа Устала су листом дјеца Славног Васа , Озра ,Пипа Устали су и Бањани Дробњак , Пива и Голија Да јуначким срцем бране Ћивот Светог Василија Против силе нечастиве И њенијех вражјих трупа Устале су све Нахије И поносна српска Жупа Братоножић , вјеру српску Са оштрицом брани мача Устали су и Ускоци Ровци , Кучи и Морача Устали су и Пјешивци Устале су дичне Цуце Српску Спарту поново ће Огријати јарко сунце Због неправде , народ поче Да се буни и комеша Тробојке се небом вију Од Грахова до Вранеша А с' Острога Бјелопавлић Громогласним гласом кличе Не дамо ти српске цркве Ненародни предсједниче У овоме тешком вакту Без бојазни и дилеме За спас српске цркве свете Устало је свако племе |
Аутор: Славко Перошевић |
