Од пре' свете Куманице
До обала сињег мора
Устала је мајка наша
Његошева , Црна Гора
Свако вече , рјека људи
К' светосавској луци плови
Устала је српска Будва
Устао је Херцег Нови
У одбрану свог поштења
Свете цркве и олтара
Устали су становници
Поноситог града Бара
Против врага који сије
Зло , несрећу и пороке
Без бојазни љуту битку
Бију дјеца српске Боке
Ђе' се ћивот свечев брани
И ђедовска вјера света
Устао је Даниловград
Устала је српска Зета
Од поноса и од среће
Текле су ми сузе с' лица
Када виђох како вјеру
Брани српска Подгорица
Никшићани ко' орлови
Раширили сура крила
И светиње српске бране
Од Мираша и од Мила
Усто' Шавник , усто' Жабљак
Устале су и Плужине
И Мојковац и Колашин
Бране образ отаџбине
Ђе' се храбрим срцем чува
Крст и свете богомоље
Род српски је борбом својом
Задивило Бјело Поље
А у ова , за све Србе
Тешка доба и прилике
И Пљевљаци , побрали су
Вјечне славе ловорике
Надајућ' се , да напокон
Рујна зора српству сване
Против силе и неправде
Устало је и Беране
За спас вјере православне
Свог поштења и принципа
Устала су листом дјеца
Славног Васа , Озра ,Пипа
Устали су и Бањани
Дробњак , Пива и Голија
Да јуначким срцем бране
Ћивот Светог Василија
Против силе нечастиве
И њенијех вражјих трупа
Устале су све Нахије
И поносна српска Жупа
Братоножић , вјеру српску
Са оштрицом брани мача
Устали су и Ускоци
Ровци , Кучи и Морача
Устали су и Пјешивци
Устале су дичне Цуце
Српску Спарту поново ће
Огријати јарко сунце
Због неправде , народ поче
Да се буни и комеша
Тробојке се небом вију
Од Грахова до Вранеша
А с' Острога Бјелопавлић
Громогласним гласом кличе
Не дамо ти српске цркве
Ненародни предсједниче
У овоме тешком вакту
Без бојазни и дилеме
За спас српске цркве свете
Устало је свако племе
|
