Стављају вам лисице на руке
И воде вас у мрачну апсану
Вас јунаке из Драгове Луке
Мисле да ће , тиме да препану
Пријете вам , законом и силом
Изнад главе пендреком вам машу
Само због тог што сте Срби прави
И што душу , не дате Мирашу
Пријетњама желе да вас сломе
Због тробојке народне заставе
Ал' нека вам срце не задрхти
Дична дјецо Немањића Саве
Неправда је краткога вијека
Послушајте ове рјечи моје
Они ће се једног дана стиђет
А о вама пјесма ће да поје
Они могу префарбат зидове
Могу да их чак и маљем сруше
Али нема боје којом могу
Ваше српске префарбати душе
Могу народ хапшењима страшит
Понекога могу да претуку
Али бацит' на кољена неће
Српски Никшић и Драгову Луку
Гледајући те немиле сцене
Моје око , често зна да сузи
Па се питам , када су јунаци
Што не оду у Улцињ и Тузи
Што не оду мало до Рожаја
До врлетног Гусиња ил' Плава
Ђе се често на срамоту њину
Небом вије шиптарска застава
|
