Литија се света Подгорицом креће Вече хладна пада , све у тмину тоне То у српској Спарти , народ православни Бој одсудни бије , противу Сотоне Мјесечева свјетлост , ко божанска луча Обасјава сјајем дугачку колону А пред њоме иде Христов изасланик Што сједи на светом , цетињскоме трону Иконе се свете на грудима носе У вечерњој тами , рој гори свијећа Из дубоког сна се , племе моје буди Дошао је Васкрс , послије Распећа А овој , оку непрегледној маси Која се не боји силе ни плотуна С' икононом у руци и Христом у срцу Шетала је с оцем и малена Уна Суморнијем небом , јануарске ноћи Летјело је ово мало српско птиче Тамо ђе се бори , за крст и за вјеру Тамо ђе се правди и слободи кличе На том путу ђе се , син божији брани Што од трња оштрог , носио је круну Један чувар вјеран сили и режиму С' подсмјехом је малу погледао Уну Ал' анђела божјег , тај не збуни подсмјех Но' с' поносом главу , подиже дијете И рече му " Ово озбиљне су ствари Ви немате право да ми се смијете " А кад ово каза , трагом божјег сина Настави да шета у људској ријеци Чврсто држећ малу икону у руци Бог нека је чува и сви српски свеци О дјетету томе , пјеваће се пјесме Виле ће јој горске ловоре исплести Док бранитељ силе , неправде и злобе Сам оста да стоји , постиђен на цести |
Аутор: Славко Перошевић |
