Литија се света Подгорицом креће
Вече хладна пада , све у тмину тоне
То у српској Спарти , народ православни
Бој одсудни бије , противу Сотоне
Мјесечева свјетлост , ко божанска луча
Обасјава сјајем дугачку колону
А пред њоме иде Христов изасланик
Што сједи на светом , цетињскоме трону
Иконе се свете на грудима носе
У вечерњој тами , рој гори свијећа
Из дубоког сна се , племе моје буди
Дошао је Васкрс , послије Распећа
А овој , оку непрегледној маси
Која се не боји силе ни плотуна
С' икононом у руци и Христом у срцу
Шетала је с оцем и малена Уна
Суморнијем небом , јануарске ноћи
Летјело је ово мало српско птиче
Тамо ђе се бори , за крст и за вјеру
Тамо ђе се правди и слободи кличе
На том путу ђе се , син божији брани
Што од трња оштрог , носио је круну
Један чувар вјеран сили и режиму
С' подсмјехом је малу погледао Уну
Ал' анђела божјег , тај не збуни подсмјех
Но' с' поносом главу , подиже дијете
И рече му " Ово озбиљне су ствари
Ви немате право да ми се смијете "
А кад ово каза , трагом божјег сина
Настави да шета у људској ријеци
Чврсто држећ малу икону у руци
Бог нека је чува и сви српски свеци
О дјетету томе , пјеваће се пјесме
Виле ће јој горске ловоре исплести
Док бранитељ силе , неправде и злобе
Сам оста да стоји , постиђен на цести
|
